Свјетски, а новски: Стефан др Јаничић – докторанд на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду

др Стефан Јаничић, докторанд Медицинског факултета Универзитета Нови Сад

Прошло је само мало више од годину од када је на сцени Дворане Парк примио награду Општине Херцег Нови за најбољег студента нашег града. Просјечна оцјена 10 на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду! И данас, када је на првој години докторских студија, као и првог дана када се одлучио за овај хумани позив, са подједнаким одушевљењем прича о својој професији која га чини срећним, о медицини за коју је имао узора и велику подршку у својој сестри, такође љекару, у жељи да људима помогне и чини добро – Новљанин др Стефан Јаничић, докторанд на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду.

У срцу, уз дане испуњене обавезама, истраживањима, пријатељима, љубављу једне посебне дјевојке, каже да чува „најважнији календар – онај који мјери вријеме од посљедњег одласка у наш драгуљ између Орјена и Јадранског мора, до сљедећег“ када ће му опет доћи.

архива РТХН, додјела награде за најбоег студента Херцег Новог 2021.

Град је имао могућност да га упозна 2021. године на свечаној сједници поводом Дана општине Херцег Нови, када му је Секретаријат за културу и образовање уручио награду за најуспјешнијег студента, а тада је наш др Стефан био на шестој години медицине.

– Вријеме заиста лети, иако је субјективни осјећај да је додјела награде уприличена не тако давно, у међувремену сам успјешно привео крају студије медицине и дипломирао. Одмор који је услиједио је био кратак и у октобру прошле године сам уписао докторске академске студије биомедицинских наука на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду.

Награде увијек пријају, и она коју је добио од свог Универзитета за успјех током студирања, као и бројне друге које је освојио до сада, али срцу најдража је она која је стигла из родног града, каже др Јаничић.

Др Стефан Јаничић, приликом дипломирања на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, 2022. година

– Без неког претјеривања, признање Општине Херцег Нови за најуспјешнијег студента је сигурно најдража награда у мом животу. Потврда постигнућа и успјеха, стечених марљивим радом и трудом, има посебну тежину кад долази из града ког носим у срцу. Та награда је свакако подстрек и огромна мотивација да се рад и усавршавање наставе истим темпом.

Љубав према медицини је на почетку била вођења жељом да директно ради са људима и помаже очувању њиховог здравља, а онда се појавила и она искра знатижеље да покуша да оствари још нешто више и истраживањем помогне да наука буде корак испред. Зато за докторске студије бира област  – клиничка и експериментална интерна медицина и онкологија.

– Током студија сам спознао да су истраживања у медицини и клинички рад неодвојиви, различити инструменти у истом оркестру, те се јавило интересовање и за науку а све је крунисано уписом докторских студија. Прва година је углавном осмишљена као водич за сналажење у комплексном и често мистериозном свијету биомедицине, откривање алата уз помоћ којих ћемо покушати да дамо свој скромни допринос свјетској заоставштини научних открића. Модул који сам изабрао, вођен афинитетима, назива се клиничка и експериментална интерна медицина и онкологија, те ће и тема докторске дисертације бити из те области. Још увијек имам времена да одлучим шта бих конкретније желио да истражујем у тој, уистину обимној, грани медицине. Док докторска дисертација не дође на ред, имам жељу да пишем научне студије из области свог модула и базичних наука на које се ослања интерна медицина.

Дан зна да буде прекратак за све обавезе које га чекају, јер је започео и приправнички стаж.

др Стефан Јаничић са менторком на стажу др Наташом Гогић, уз слику Херцег Новог која краси ординацију

– Упоредо са почетком обавеза на докторским студијама започео сам шестомјесечни приправнички стаж. Он подразумијева директно упознавање са свакодневним радом здравствених радника у различитим гранама медицине, попут породичне медицине, интерне медицине, хирургије и педијатрије. Понекад зна заиста бити динамично, често се деси да се обавезе везане за стаж и студије одвијају у исто вријеме, ментори увијек излазе у сусрет а прерасподјела посла у договору са колегама је кључна.

Објавио је више научних радова, учествовао на конгресима у земљи и иностранству, размјењивао искуства и учио од других, а за све то је било важно, уз теоретска и практична знања која студенти стичу на факултету, да имају могућност учешћа у истраживањима. Његово поље је била хистологија, уједно и његов најдражи предмет.

Др Стефан Јаничић, докторанд на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду

– Учешће у истраживањима током студија је стварно драгоцјено, без обзира на то да ли студенти наставе да се баве науком касније у току каријере. На тај начин стиче се вјештина критичког мишљења кад је ријеч о сазнањима и новитетима у медицини, овлада се терминологијом и стиче способност имплементације открића у свакодневни рад. За оне који себе види доминантно у науци, истраживања током студија представљају огромно искуство. Моја истраживања током студија су у великој мјери била везана за хистологију, базичну грану медицине и мени најдражи и најљепши предмет претклиничког дијела студија. Живот под микроскопом је свијет за себе, структура ћелија даје основ за функционисање нашег организма, на том нивоу почињу и одвијају се патолошки процеси који доводе до болести. Тренутно се објављују резултати пројекта на ком сам учествовао, а који се тицао разматрања протективног ефекта одређених супстанци на ћелије срца а у сврху заштите од нежељених ефеката једног од лекова који се користи у терапији малигних болести.

Стечено знање увијек је веће ако га дијелите са неким и уложите у образовање нових генерација, оних који тек улазе у свијет медицине. Зато је током студија бирао дужност студента-демонстратора на Катедри за патологију.

– Било је то предивно искуство током ког сам спознао своју љубав према настави и раду са студентима, велики дио мотивације за упис докторских студија произилази из жеље да једног дана постанем асистент на неком од предмета. На свом матичном факултету тренутно сам у звању истраживача-приправника што ми омогућава да учествујем у научноистраживачким пројектима из различтих области.

Када све прође, а диплому снажно и поносно држите у рукама, забораве се потешкоће, а претходни период се чини као „предивно путовање“ у стицању знања. Ипак, до тог академског постоља потребно је доста рада, труда, одрицања и студентских непроспаваних ноћи над књигама.

Др Стефан Јаничић, приликом дипломирања на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, 2022. година

– Сматрам да је највећи изазов током студија очување менталног здравља упркос притиску предстојећих испитних рокова и осталих обавеза. Поглед на изузетно опширне уџбенике и спознаја да, за не тако удаљен временски период, морамо владати огромним бројем информација, заиста може бити застрашујућа а понекад и паралишућа. Са ове временске дистанце, учење и полагање испита јесте предивно путовање са коначним циљем усвајања примјењивог знања, највећи изазов је то спознати док авантура звана студирање траје.

А шта је утицало да медицина буде пут којим ће ходити? Жеља да помаже људима, да чини добро човјечанству, да истражује и открива….

– Не тако мали број пута сам покушао да се сјетим да ли постоји неки конкретни тренутак када сам пожелио да медицина буде мој животни позив. Мислим да је одговор најближи истини тај да је свакако више фактора било укључено. Моја сестра је љекар, узор и огромна подршка, вјерујем да је значајан дио љубави према медицини дошао од ње. Ту је и интересовање за све природне науке које се јавило у дјетињству, а током одрастања филмови и књиге са медицинском тематиком су сигурно додатно утицали. Медицина 21. вијека се развија огромном брзином, постоји велика разлика у свакодневном радном дану љекара данас и прије неколико деценија. Надам се да ће ме жеља за сталним обнављањем постојећег знања и усвајањем новог пратити током читаве каријере.

У периоду који је за нама, а који је цијела планета добро упамтила, др Стефан је био дио кол центра Медицинског факултета, а потом и дио болничких ковид јединица Клиничког центра Војводине и помагао колегама. Члан је и секције прве помоћи при свом факултету, а сваки пут када је у прилици да некоме помогне у лијечењу је осјећај који нема цијену и не може се описати.

– Иако сам тек на почетку радног вијека, помажем људима и учествујем у њиховом лијечењу, пропорционално свом знању и скромном искуству. Осјећај који се тада јавља је тешко вербализовати али је свакако сигурна потврда да сам изабрао прави животни позив, професију која ће ме заувијек чинити срећним и задовољним.

Док овај млади, образовани и успјешни Новљанин наставља храбро ка освајању највишег академског постоља, признаје да енергије не фали јер су ту увијек драги и блиски људи који су додатан вјетар у леђа.

– Дјевојка и пријатељи дају енергију за сваки нови дан. Без обзира на заузетост и број обавеза, за њих увијек мора остати времена, они дају смисао свему и помажу ми да се носим са свакодневним психолошким изазовима.

А Нови? Нови носи у срцу, са нестрпљењем му се увијек враћа јер дом може бити само један. Онај у којем сунце надраже грије, а мирис мимозе призове на макар који дан феште.

Др Стефан Јаничић у свом Херцег Новом, на Фешти од мимозе, рибе и вина у Баошићима, 2023. година

– Велики Зуко Џумхур је говорио да у Херцег Новом све живи од сунца, због сунца, за сунце, а ми Новљани знамо да не постоји већа истина од ове. У мом срцу најважнији календар је онај који мјери вријеме од посљедњег одласка у наш драгуљ између Орјена и Јадранског мора, до сљедећег.

Понекад зна бити тешко и изазовно, али од циља не треба одустати, већ вјеровати у себе и ићи напријед.

Др Стефан Јаничић, докторанд на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду

– Иако може звучати као флоскула, одабир професије и велике одлуке које уз то иду, морамо доносити слушајући свој инстинкт и поштујући сопствене жеље. Живот често пред нас ставља изазове који нас примораваjу да до жељеног циља стижемо на тежи и дужи начин, али страст и љубав су покретачи људске врсте без граница. Младим људима који стасавају желим да поручим да буду храбри, насмијани и пуни вјере у себе, казао је др Стефан Јаничић, докторанд на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду.

Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Др Стефане, хвала Вам за добро које чините човјечанству и срећно у освајању нових знања!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here