Министарство просвјете одвајаће 850 хиљада еура годишње за изградњу станова

Плате просвјетних радника, поред повећања коефицијента о раду за 20%, и даље су испод државног просјека. У Синдикату просвјете, међутим, задовољни су постигнутим преговорима.

Како је за РТХН казао предсједник Синдиката просвјете, Радомир Божовић, основни захтјев у преговорима било је увећање од 45%, а договорено је 20%, уз два увећања од по 10% у наредне двије године.

Радомир Божовић, предсједник Синдиката Просвјете

– Када се проценат на проценат сабере то је кумулативно више од 45%, није одједном, него из три пута али у двије године. Потписали смо и тај дио Гранског колективног уговора. У случају да не буде неких великих ломова у економском систему Црне Горе, потписали смо 10% за  јануар 2024, тако да и тада очекујемо и имаћемо одређено увећање – наводи он.

Прича да Главни одброр није био једногласан у прихватању тог предлога, али већина јесте, као и да је требало да држава одавно увећа плате просвјетарима, а не да чека, како је казао, деценије и деценије за то.

 Предсједник Главног одбора Синдиката просвјете, Оливер Јаковљевић прича да је приоритет у преговорима било увећање коефицијента, односно повећање плата до просјека од хиљаду еура.

Оливер Јаковљевић, предсједник Главног одбора Синдиката просвјете

– У наредне двије године доћи ћемо до тога да просјечна плата буде тих хиљаду еура. Колико ћемо истрајати, ако буде удара инфлације током ове године, одговор ћемо знати врло брзо, у марту или априлу ће се показати да ли ће бити скок цијена или подизање животног стандрда – казао је Јаковљевић.

Наводи да ће се повећање свакако одразити на отплату кредита, које ће просвјетари сада лакше враћати.

Многи просвјетни радници немају ријешено стамбено питање, односно, велики је број њих који живе као подстанари, а Јаковљевић информише да је Синдикату требало 16 година да за 34 радника у Херцег Новом ријеши овај проблем, многи су, међутим, и даље без станова.

– Обраћали смо се предсједнику Општине Стевану Катићу, да видимо може ли да помогне, да обезбједи социјалне станове, који би запосленима били уступљени само на коришћење за њиховог живота, а касније враћени Општини. Међутим, нисмо добили позитиван одговор да ли има социјалних станова и да ли ће бити грађени – навео је Јаковљевић.

Божовић прича да Стамбена задруга и Синдикат немају ни финансијске ни кадровске капацитете да рјешавају овај проблем, потребна је помоћ и државе и локалних управа. Министарство је до сада годишње издвајало 700 хиљада еура, што није довољно, али ускоро ће та сума бити увећана.

– Требало би да ускоро потпишемо уговор на 850 хиљада за наредне три године. Очекујемо да се Задруга врати, да стане на ноге, па да почнемо да градимо станове као некад, уз одређену контролу и веће учешће Синдиката – казао је он.

Задруга је, како је информисао, у последњих 15 година изградила око 850 станова по повољним условима, с тим што у појединим општинама није изграђен ни један.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here