Поводом Дана Основне школе „Илија Кишић“, представници ОБНОР Херцег Нови 1941 – 1945., Општине Херцег Нови, руководство и запослени те установе, као и чланови породице положили су вијенце на спомен обиљежје Илији Кишићу у дворишту школе.
Овог фебруара навршава се 80 година од када је на Подима храбро погинуо учитељ и непомирљиви борац за народну правицу, Илија Кишић првоборац овог краја. Овог пута стојимо испред спомен бисте нашег Илије по којем основна школа у Зеленици носи име, казао је у име Мјесног одбора ОБНОР-а Зеленика Ранко Кишић.
-И овогодишњи 13. фебруар, као и многи прије њега буди сјећања у људима који су од старих слушали приче о преживјелим ратним страхотама и погромима у данима НОБ-а. То је сјећање на догађај када су од 21. јануара до 13. фебруара 1943. године погинули чланови Мјесног Комитета Херцег Нови Никола Ђурковић, Саво Илић, Стијепо Шаренац, Данило –Дашо Павичић и Илија Кишић. То је вријеме кад је народ Боке изгубио своје најдрагоцјеније кадрове, али се није мирио са њиховом смрћу, већ је из тог ненадокнадивог губитка кроз достојанство и понос, не признајући њихову смрт, пркосио окупатору и њиховим сарадницима, казао је Кишић.
Подсјетио је да је Илија Кишић рођен на Обалици, највишем засеоку Кута, 17. јула 1916. године, у бројној сиромашној радничкој породици. У великој оскудици завршио је учитељску школу у Херцег Новом и наставио филозофске студије у Скопљу. На факултету у Скопљу постаје запажен и цијењен активиста. То је разлог да га власти прогоне и хапсе.
-Рано је приступио напредном покрету у Учитељској школи у Херцег –Новом и стасaо у истакнутог револуционара-организатора и политичког активисту. Члан КПЈ постао је 1938. године, поручио је Кишић и додао да је Илија постао вјечити симбол отпора, пркоса, поноса и презира према окупатору.
