Упркос дугу од око 40 милиона еура који тренутно „гуши“ Институт „Др Симо Милошевић“, у договору са државом и надлежнима као и коректном пословном и цјеновном политиком за одређено вријеме наша здравствено рехабилитациона установа могла би стабилно да функционише, чуло се у емисији „У четири ока“ у којој су гостовали в.д. директора Саво Марић, предсједник Одбора директора Батрић Контић и предсједница Синдиката Марија Обрадовић.
За сада нема нових информација из Фонда здравства о траженом авансу од 1,2 милиона еура јер очекују потврду законитости из Агенције за заштиту конкуренције, казао је Контић.
– Да бисмо „угасили пожар“ бар на неко вријеме, са менаџментом Института проналазили смо нека рјешења, као што је аванс Фонда, а које ћемо вратити кроз услуге које ће бити пружене у Институту. У Фонду имају воље, већ су уплатили 800 000 у децембру, 400 000 у јануару да бисмо исплатили новембарску плату и одређене ставке како бисмо одгодили стечај. Имају воље, али за следећи корак, морали су питати Агенцију за спријечавање конкуренције. Допис је прослијеђен 25. јануара, очекујемо одговор ових дана, казао је Контић.
Ријеч је о новцу који је већ зарађен кроз рехабилитацију која је пружена пацијентима из Црне Горе, појаснио је в.д. директора др Марић.
– Све што је уплаћено је зарађено, ништа више од тога није држава дала. Није уплаћено ништа што већ није зарађено. Ово понављам да би се разријешиле одређене недоумице.
Држава и институције раде, додао је др Марић и казао да су свјесни тога али су очекивали да буде брже рјешавано.
– Оптимиста сам, као и радници Института, понекога можда издаје стрпљење, али бодримо се да издржимо.
Тражени аванс од 1,2 милиона еура, Институт би вратио кроз услуге за два и по мјесеца, казао је др Марић.
– Тиме бисмо ријешили акутне проблеме, али не и проблем Института. Тренутно нам је рачун блокиран тужбама радника због зарада, а по том основу смо прошле године вратили 2 милиона еура. Са ових 1,2 милиона ријешили бисмо потраживања према онима који су нам сада помогли да отворимо Институт 6. фебруара и дали децембарску плату. Потом нам стижу инострани гости и остали пацијенти и успјели бисмо да стабилније послујемо.
Менаџмент Института је промијенио цијеновну политику, коју нису кориговали од 2009. године, казао је др Марић.
У Фонду здравства дали су примједбу да је увећање од 50% велико, истакао је Контић.
– Имао сам састанак са директором Фонда др Вуком Кадићем. Сагласни су да су цијене биле ниске, за медицинске услуге испод сваког минимума, али дали су примједбе на увећање цијена од 50 одсто. Очекујем ових дана и њихово мишљење, објаснио је Контић.
Др Обрадовић тврди да је Институт на првом мјесту на тендерима за рехабилитацију, без обзира на финансијску ситуацију у којој се запослени налазе. Подсјетила је да им касне за сада двије зараде.
– То је зато што сви они који долазе знају какав их квалитет услуга и преданост запослених очекује. Без обзира на то што немамо зараде, ми смо знали да ћемо оног тренутка када се наша кућа отвори пацијентима пружити подједнако добру услугу као да смо плаћени јер смо превасходно здравствени радници.
Саговорници уреднице Нине Алорић, сагласни су да се што хитније мора усвојити Колективни уговор како би запослени добили зараде као њихове колеге у јавном здравственом сиистему и престале тужбе због неадекватно обрачунатих коефицијената.
