Неусклађеност образовног система и тржишта рада представља озбиљну пријетњу за раст и развој било које економије, а нарочито малих каква је Црна Гора. У нескладу понуде и тражње на тржишту рада рађа се дугорочна незапосленост, а узроке треба тражити на страни образовног система али и привреде. Ово је оцијењено на панелу “(Не)усклађеност образовног система и тржишта рада”, Конференције о економији Монтенегро 2022, саопштено је из Привредне коморе.
Доц. др Сандра Тинај, генерална менаџерка Универзитета Доња Горица, истакла је да се за бројне проблеме економије и друштва рјешење тражи управо у образовању. Према њеним ријечима, несумњиво је да образовање мора да одговори захтјевима тржишта рада али и шире од тога, јер послодавци, како се чуло и на Конференцији, највише траже рјешења за кратки рок до пет година, а образовање мора да буде фокусирано на преношење знања за много дуже вријеме.
Проф. др Бобан Меловић, Економски факултет Универзитета Црне Горе истакао је да је неусклађеност између образовања и тржишта рада озбиљна пријетња за раст и развој сваке економије, а поготово оних малих као што је Црна Гора.
-Ова неусклађеност доводи и до оне између понуде и тражње, и тако се ствара недовољна искоришћеност људског потенцијала. Управо је тај несклад у позитивној корелацији са дугорочном незапослености – казао је он.
Према његовим ријечима, узроке оваквог стања можемо тражити и на страни образовног система, али и привреде. Он је казао да у Црној Гори тренутно имамо доминантно услужну економију, што је довело до потребе да се развијају нова знања.
– Боље дефинисани исходи учења и њихова усклађеност са новим изазовима на тржишту рада, недовољно развијен концепт практичне наставе и дуалног образовања, те континуирано праћење и вредновање постигнутих резултата, области су које значајно треба унаприједити – истакао је Меловић, додајући да наведено посебно наглашава улогу и значај реализације пројеката, који се односе на сва поменута спорна подручја.
Он је такође представио пројекат који се односи на јачање капацитета у дуалном образовању, а реализује се у сарадњи са Привредном комором Црне Горе.
Према његовим ријечима, неопходно је створити адекватне услове за развој дуалног образовања и побољшање компетенција дипломираних студената у Црној Гори према потребама послодавца, како би се повећале могућности за њихово запошљавање, мотивација да студирају стичући истовремено практичне компетенције, као и да би се омогућио приступ високом образовању ученицима из породица са ниским дохотком.
Упутио позив свим привредницима и високобразовним институција у Црној Гори да учествују у овом пројекту и даље раде на његовој имплементацији.
Никола Милић, директор хотелске групавције Каса дел Маре, наводи да се у хотелској индустрији у посљедње вријеме доста улаже у кадрове, како кроз интерне програме едукације, тако и довођењем екстерних тренера. Осврнуо се на почетке свог бизниса, када су се супруга и он више ослањали на лични осјећај при управљању процесима и формирању тима, да би се данас, 13 година касније, више окренули формализацији обука, у циљу личног и развоја својих запослених.
– Доста процеса које смо водили по осјећају сада формализујемо у чему нам помажу европски пројекти. Имамо програм развоја талената, тренинге фукционалних вјештина према дефинисаним стандардима и процедурама. Формирали смо сектор за људске ресурсе који у комуникацији са запосленима доприноси њиховом усавршавању према њиховим исказаним преференцијама – рекао је Милић.
Према његовим ријечима, велики проблем у хотелској индустрији представља мањак кадрова образованих у средњим стручним школама. Сматра да дјецу треба мотивисати да их уписују, представљајући им успјешне примјере из свијета.
– Привреда мора да учествује у сталном усавршавању запослених како би пословни успјех био све бољи и већи. Ми увијек имамо студенте на практичној настави као и ученике средњих стручних школа, и доста ученика са праксе је остало код нас као стални чланови тима – рекао је Милић, додајући да је потребна стратегија развоја кадрова у туризму.
Професор др Дејан Шошкић, Економски факутет Београд сматра да је тешко је процијенити која ће се радна мјеста тражити у будућности, те да образовни систем треба сада да понуди квалитетна и примјенљива знања, “јер је немогуће креирати конкурентну привреду са људима који немају конкурентна знања”. Образовни систем има велику одговорност за то гдје ће се наћи земља у међународној подјели рада у будућности.
