УПОЗОРЕЊЕ: ХИТНО УКЛАЊАЊЕ ГНИЈЕЗДА ШТЕТНОГ ОРГАНИЗМА БОРА

Из Управе за безбиједност хране, ветерину и фитосанитарне послове апелују на држаоце биља и друге заинтересоване стране да уколико примјете гнијезда штетног организма бора – (Thaumetopoea pityocampa) која се лако примјећују, потребно их је што прије механички уклонити, односно одсјећи и запалити.

Како је наведено у саопштењу, уколико нису у могућности да то сами ураде, с обзиром да ова штеточина зимска гнијезда формира претежно у врху крошње или у горњој трећини крошње, моле грађане да се обрате Управи за инспекцијске послове, односно Инспекцији за шумарство, ловство и заштиту биља или локалним комуналним службама. 

Гусјенице су обрасле жарним длакама, које могу изазвати разне алергијске реакције на кожи, упозоравају из Управе. Приликом уништавања гнијезда, особе које их искидају и уништавају обавезно треба да заштите дијелове тијела изложене директном контакту са гусјеницама (лице и руке).

Штетни организам бора – Thaumetopoea pityocampa једна је од најзначајнијих штеточина бора. Распрострањен је у подручју Медитерана и углавном га има током цијеле године. У посљедњих неколико година забиљежено је његово појачано присуство, које је вјероватно изазвано релативно топлим зимама, али и недостатком њихових природних непријатеља.

Овај штетни организам се најрадије задржава на црном бору, али напада и друге врсте пинуса. У првом реду слабија стабла, а приликом масовне појаве и потпуно здрава. Нападнуте гране се за веома кратко вријеме осуше, а уколико се то не спријечи, може довести до пропадања цијелог стабла. У вријеме масовне појаве може нанијети велике штете шумама..

Појављује се у другој половини јула и августа, зависно од услова средине. Након копулације женка полаже јаја у тзв. јајним леглима. Обично положи 70 до 300 јаја тако што слијепи неколико иглица бора у виду ваљка дужине 3 до 4 центиметра. Гусјенице се пиле отприлике након мјесец дана и хране се у близини јајног легла овогодишњим иглицама. Млади избојак се осуши, а гусјенице се селе на ново мјесто. То раде још неколико пута и када пређу у трећи ларвени ступањ, почињу да праве гусјеничје гнијездо (запредак). У запретку остају до краја развића и искључиво ноћу излазе да се хране једући цијеле иглице. Уколико су спољни услови повољни, не престају са исхраном ни током зиме. У фебруару почињу да одлазе у земљу ради чаурења, односно преласка у стадијум лутке. Гусјенице се крећу у поворкама. У случају да и на једном стаблу стаблу понестане хране селе се на друго, такође у поворкама. Лептири излијећу тек у току јула. У мање повољним условима гусјенице се могу наћи на боровима до маја.

Овој врсти одговара суво вријеме, па се у сушним годинама може јако намножити. С обзиром да зиму проводе у гнијездима на гранама, зима је најбоље вријеме за њихово механичко уништавање.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here