У зони изворишта Опачица у Кутском пољу интензивно се обављају хидрогеолошка истраживања. Извориште нема употребну дозволу. Одлука о зонама заштите није на снази више година.
Према ријечима директорице ДОО Водовод и канализација Херцег Нови Оливере Доклестић, у контакту су са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно, Управом за воде, како би што прије обавили неопходну законску регулативу. Прије двије године Водовод је покренуо израду студијског документа.
– Богати водни ресурс Опачице је без правне заштите. Правна заштита значи доношење Одлуке са зонама санитарне заштите. Имали смо Одлуку, која је из правних разлога оборена прије неколико година, а дефинисала је три зоне заштите. Најважнија зона представља уско подручје водозахвата са бунарским пољима, објаснила је Оливера Доклестић.
Она је додала да је херцегновски Водовод ангажовао проф. др Зорана Никића са Београдског универзитета, како би привели крају Студију, из које би требало да произађе Одлука о зонама санитарне заштите изворишта Опачица.
-Овакву једну Студију нисмо могли сами да завршимо, јер је изузетно важно да знамо биланс вода,које прихрањују водозахват Опачице. Прихрањује се површинским и подземним током. За подеземни ток је потребна хидрогеолошка наука и установили смо, да на основу претходног плана зона заштите, постоје одређене аномалије. Захваљујући др Никићу, установили смо да постоје понори, који су бацањем боје у њих, у зони Пода зелена боја дошло до изворишта Опачица. Апсолутно, да ти понори би требало да уђу у зоне заштите. Требало би иновирати границе треће и четврте зоне заштите, оцијенила је Доклестић.
Подсјећа, да је ово предузеће обавило попис свих септичких јама, којих у Кутском пољу има 495, гдје би требало спровести мониторинг управљања отпадним водама:
– Циљ доласка др Никића у Херцег Нови је управо заврштетак Студија, из које произилази зоне санитарне заштите, из којих произлази Одлука а на основу ње се добија употребна дозвола. У плану је да спроводимо озбиљан мониторинг за читаво подручје. Један од кључних ствари због којих употребна дозвола не може да буде на снази је управо пролазак саобраћајница кроз зону водозахвата. Са једне стране имамо само врело и два бунара, а са друге стране налазе се три бунара. То је неодрживо са еколошког апсекта читавог подручја, а поноре које смо установили, требало би да прецизно дефинишемо и да убацимо у зоне заштите и да их изолујемо од могућих загађења. Требали би да се одредимо извјесним мјерењима површинских и подземних токова. Разговарили смо да Водовод набави мале кишомјерне станице и да их инсталира у зони сливног подручаја Опачице да би мјерили количине пале кише и да би знали квалитет, односно, хемијски састав кишнице, која улази у састав врела Опачица, образложила је Оливера Доклестић.
Проф. др Зоран Никић за РТХН појашњава да је Опачица изузетно, карстно врело, каквих нема на приморју од Улциња до Боке Которске. Проблем је да се воде на приморју заслањују, мијешају слатке са морским водама, зову се тзв. бочатне воде.
– Једино врело Опачица је близу мора, седам метара надморске висине, гдје је вода слатка, гдје не долази до мјешања са морском водом. У том смислу су сложени хидрогеолошки услови омогућили да имамо једно такво врело. То је карстно врело што подразумијева сложену причу прихрањивања и појављивања тих вода на том мјесту у Кутском пољу гдје је на самом ободу поља. Имамо доста изграђених објекта без ријешене канализације, за сада. То су нешто пољопривредни објекти, углавном, су то домаћинства , која имају септичке јаме. Ово извориште,које је формирано за потребе водоснабдијевања шестдесетих година прошлог вијека, може бити угорожено тим објектима, односно, септичким јамама. Она равнина, оно поље је према геолошким картама је алувион, а он је танак. Дебљина алувијалног земљишта је од два до 20 метара, а немамо податке гдје је разлика. Јасно да је већи проблем гдје је алувион два метра и септичка јама ту може доћи до кречњака и у том смислу прави проблем, што се тиче квалитета тих вода. Гдје је алувион 20 метара, ту је повољнија ситуација. Нема инфилтрације из тих септичких јама и нема могућности загађивања тих врела.
Планира се и да се изврше одређена истраживања, да би могли да приближимо проблем дате контаминације, да сачувамо тај природни ресурс. Врело Опачицу је сам Бог дао!
Можемо га лако уништити да не буде у функцији водоснабдијевања становништва, упозорио је др Никић.
Он сматра да није само Кутско поље проблем. Сливно подручје врела је и источно и западно од Кутског поља.
-Воде са источног и западног подручја у односу на врело прихрањују извориште. Према Сасовићима, односно Подима, пониру воде. Oбављено је истраживање, а боја која је ту бачена појавила се у изворишту Опачица. У том смислу је сложеност и занимљивост датог врела, оцјењује др Никић.
На прољеће ће отпочети припремне активности на терену, како би већ наредне године урадили Пројекат примјењених хидрогеолошких истраживања, која би , према законима о извориштима, била за водоснабдијевање, чиме би врело Опачицу ставили под заштиту и омогућили његово функционисање.
