Монографија „Битка за Нови 1687: ослобођење од османске владавине“, у издању НВО Српски соко и Друштва за архиве, аутора публицисте Небојше Раша промовисана је синоћ у фоајеу Дворане Парк.
Битка за Херцег Нови само једна је у низу током Великог бечког рата, који је започео 1684. године, истакао је аутор. Венеција, као чланица Свете лиге, како је казао, осваја Боку и дио до Паштровића.
– Јероним Корнелије успјева да добије дозволу да започне битку за заузимање Херцег Новог. Он је окупио велику војску – преко 130 бродова, а према подацима то је 10 000 војника. Највећи број војника су били Далматинци, Бокељи, Црногорци, Херцеговци. Веома је мало било професионалне војске, 100 малтешких витезова и два малтешка батаљона. Учествовао је и велики број хајдука, али то нису биле класичне хајдучке чете већ полупрофесионални војници. Налазили су се у Перасту и борили по венецијанским правилима, а перашког капетана морали су признати за свог команданта – казао је, између осталог, Рашо.
Захваљујући Горану Комару и Небојши Рашу „васкрсла“ је прича о Херцег Новом, казао је предсједник црквене општине Топљанско-херцеговске Зоран Лазаревић. Он се осврнуо на историјски моменат којем припадају догађаји описани у Рашовој књизи, односно на сукоб Свете лиге и Османског царства.
– Прича о Топаљској комунитади само је један дјелић те приче, коју су наши аутори наставили кроз своја друга дјела. Само желим да напоменем, у исто то вријеме догодиће се и велика сеоба Срба. Зато је врло важно да разумјемо да су ови догађаји, као и данас, од глобалног значаја. Мислим да ни ми не можемо ту димензију на најбољи начин да разумјемо због својих дневних проблема, али очигледно је да се копља ломе на овој територији – казао је он.
Лазаревић запажа да је Рашова књига вишедимензионална, јер у једној прича о историјиском контексту борбе против Турака, у другом бави се конкретно биткама, јер, како је казао, аутор гаји посебну фасцинацију биткама.
Главни, иако касни резултат побједе под Новим је Топаљска општина, казао је публицста Горан Комар.
– Српски народ у Боки, а посебно у Новом, таворио је током вијекова турске окупације готово ван опсега записиване стварности, од најатрактивнијих обавјештајних дјелатника означаван као „рашки“, када је у Кандијском рату куга монтавала кроз његова села. Највећа његова напрезања и жртве за славу хришћанског оружја добијала су искључиво касна признања млетачких званичника.
Комар је истакао да су последњих година настојали да прибаве најкоректније професионалне преводе веома значајних ватиканских докумената.
– Један од њих је допис Корнера, судионика догађаја из 1687. године. Нашавши се на Хвару 1689. пише: “Када смо приступили овој служби, пред нас су дошли из отоманског ропства многи грофови и главешине Херцеговине, заједно са многим главешинама са територије Херцег Новог, који су већ претходно добровољно стали под окриље Млетачке републике. Млетачка република је устројена на обрасцу који је изњедрила највиша цивилизацијска тековина свијета – Византија, сабирајући мноштво народа и традиције, и очитује се тај унутрашњи политички план у књигама наше Општине – казао је Комар.
Промоцију монографије аутор је употпунио презентацијом битака на мапама. Догађају је претходио обред ломљења славског колача, јер НВО Српски соко обиљежава Сретење као крсну славу.
Приход од продатих књига најмењен је за хуманитарне сврхе, а коме ће бити опредјељен одлучиће Коло српских сестара Херцег Нови.
