Само 16 школа у Црној Гори испуњава све услове приступачности за особе са инвалидитетом. У нашој општини васпитно образовне установе дијелимично су адаптиране за слабовиде и оне ученике који су тешко покретљиви.
Високи ивичњаци, паркирани атомобили између којих није могуће проћи, само су неке од препрека са којима се сусрећу ђаци са инвалидитетом на путу да школе. Улазак и кретање по школском објекту није ништа мање проблематично.
Већина школа у Црној Гори је неприступачна за особе са инвалидитетом, казала је Мирослава Мима Ивановић из НВО „И ми Боке“.
– Само 16 школа испуњава све услове приступачности који, осим несметаног прилаза на тротоару, постојања лифта, довољне ширине врата да неко са електромоторним колицима може да уђе, подразумијевају и подешеност за особе оштећеног вида. То су све стандарди које би школе требало да испуњавају. Особе са инвалидитетом нису ни информисане о овим проблемима и зато је важно да о томе причамо, не само да би то они знали него и сви грађани јер можда ће неко од родитеља сутра иницирати да се пред школом стави рампа или иницијални план или да занатлија нешто помогне. Сви можемо помоћи, најгоре је када неко каже да не може ништа урадити, а ипак можемо, макар нешто, казала је Ивановић.
Најбројнија основна новска школа препознала је потребе ученика са инвалидитетом. Израдили су идејно ријешење којим би се школски објекат прилагодио за потребе слабовидих особа и оних који се отежано крећу, казала је в.д. директорица ОШ „Дашо Павичић“ Татјана Крстајић.
– Први дио је да се обезбједи несметан приступ, кретање, боравак и рад особа са инвалидитетом и подразумијева, како приступне рампе тако и свјетслосну, звучну сигнализацију школе. Биће потпуно другачије осмишљени тоалети, промијењене чак и кваке на вратима и прозорима, односно прилагођене особама са инвалидитетом. Биће много ствари које ће бити промијењене, али то све очекујемо да се деси.
На питање зашто пројекат још чека на реализацију, Крстајић је казала се чека дозвола Министарства просвјете, науке, културе и спорта као и Министарства финансија и социјалног старања, као и Одбора у којем је и она један од чланова.
– Финансијска средства која су неопходна црпе се из ИПА пројеката, али не могу да вам одговорим на питање зашто пројекат и даље, не знам шта су конкретно разлози који су довели да и даље чекамо реализацију, казала је директорица Крстајић.
При кретању ученицима којима је помоћ потребна, до сада су углавном помагали чланови породице, асистенти у настави или професори физичког васпитања. Због приступачности особе са инвалидитетом углавном похађају наставу у приземном дијелу зграде. Наша саговорница истиче да ни то није ријешење и да је потребно свима пружити једнаке услове школовања.
