Влада Црне Горе још није одлучила да ли ће ући у реализацију дводеценијског плана о градњи моста Вериге који би саобраћајно повезао двије обале Бококоторског залива, а чему се противе стручњаци за заштиту културних добара као и Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО).
Они упозоравају да би градња моста угрозила статус тог подручја као заштићене свјетске баштине, преноси Радио слободна Европа.
На питање Радија Слободна Европа (РСЕ) да ли је држава одустала од градње моста Вериге, Драшко Лончар из Министарства капиталних инвестиција (МКИ) Црне Горе није одговорио директно, наводећи да пројекат преласка преко Бококоторског залива остаје један од кључних инфраструктурних пројеката.
Лончар истиче да је још рано за било какве инвестиционе одлуке.
– За сада су у току активности у вези са анализом варијанти коридора преласка преко Бококоторског залива. Државно предузеће Монтепут је почело активности на изради идејних рјешења и вредновања варијанти, једне која се односи на прелазак залива у зони Верига и друге варијанте преласка преко полуострва Луштица – каже Лончар.
Како је РСЕ речено из МКИ, након што буду утврђена и презентована идејна рјешења за прелазак преко Бококоторског залива, Влада ће затражити израду процјене утицаја на баштину, у складу са смјерницама Међународног савјета за споменике и споменичке цјелине.
– Након тога ће се утврдити оптимална варијанта преласка преко Бококоторског залива, и предузети инвестиционе анализе на стварања предуслова за почетак реализације овог капиталног инфраструктурног пројекта, водећи рачуна о очувању животне и амбијенталне средине коју ће тангирати овај пројекат – каже Лончар.
Он поручује да ће МКИ поштовати став струке и подржати реализацију варијанте пројекта која испуњава „све прописане националне и међународне услове и стандарде“.
Стручњаци упозоравају да би градњом моста трајно било нарушено природно и културно историјско подручје Котора, општине на чијој територији се налази највећи број споменика културе, трећина укупног броја споменика у Црној Гори.
Градња моста у срцу залива би, како за РСЕ каже инжењерка архитектуре Александра Капетановић угрозила његов статус на листи заштићене свјетске баштине УНЕСKО-а.
– Нема дилеме да би градњом моста али и било којом другом великом интервенцијом у смислу саобраћајне инфратструктуре била угрожена изузетна вриједност Бококоторског залива као цјелине од непроцјењивог универзалног значаја – каже Капетановић.
Капетановић поручује да се прије било какве одлуке о моделу саобраћајног повезивања двије обале, мора урадити озбиљна и стручна студија процјене утицаја на баштину.
Бока Которска је још од 1979. године уврштена на листу Свјетског насљеђа. Како су за РСЕ саопштили из УНЕСKО-а, у закључцима и препорукама њихове комисије из 2018. године јасно је назначено да би црногорске власти требало да одустану од градње моста Вериге.
УНЕСKО је први пут 2005. године указао на проблематичност градње моста Вериге, да би 2007. од Црне Горе затражио да се уз помоћ међународних експерата испита одрживост пројекта.
– Концепт моста преко тјеснаца Вериге треба коначно оставити по страни. Даља истраживања треба усмјерити ка тунелу испод мореуза или алтернативним рутама који избегавају мост – пише у мишљењу комисије УНЕСKО.
Коментаришући препоруку УНЕСKО да се умјесто моста размисли о градњи тунела, Александра Капетановић каже да не треба журити ни са тим рјешењем будући да и подручје гдје би био лоциран тунел такође припада заштићеној зони природног и културно историјског подручја Котора.
– Иако би тунел имао мањи визуелни утицај у односу на градњу моста, он би такође предвиђао значајне радове на прилазним саобраћајницама као и на прикључним зонама. То би такође могло негативно да утиче на пејзаж и културну баштину. Зато би и за тунел било неопходно урадити студију процјене утицаја на баштину – наводи Капетановић.
АЗЕРБЕЈЏАН ЖЕЛИО ДА ГРАДИ
Азербејџанска амбасада је 2016. године понудила Влади Црне Горе да компаније из те земље граде мост Вериге и обилазницу око Тивта за 175 мил ЕУР.
Према предлогу званичног Бакуа, Црна Гора је тај посао требало да финансира кредитом који би Азербејџан дао по камати од три одсто, са роком отплате од 15 година и грејс периодом од пет година.
На челу тима који је преговарао са Азербејџанцима био је тадашњи министар саобраћаја Иван Брајовић, а међу члановима и његов каснији насљедник на тој позицији, Осман Нурковић.
До реализације тог аранжмана није дошло јер је тадашња Влада одустала након негативне процјене из ХИА (Херитаге Импацт Ассессмент) студије о утицају градње моста на природно и културно-историјско подручје Котора.
О градњи моста на Веригама су почетком 2018. године са бившим премијером Душком Марковићем разговарали и представници белгијске компаније Бесикс. За градњу моста Вериге биле су заинтересоване и израелске и хрватске компаније.
