Издвајање средстава за развој пољопривреде не представља трошак, већ инвестицију, која ће у крајњем допринијети сопственом развоју, повећању запослености у том сектору и смањењу дефицита у храни, саопштили су представници Привредне коморе Црне Горе.
– Повећање средстава која би се опредијелила за пољопривреду би, прије свега, резултирало повећањем запослености у том сектору, а значајан утицај имало би и на смањење дефицита у храни – рекли су агенцији Мина-бизнис представници Одбора Удружења пољопривреде ПKЦГ, преноси Побједа.
Они су додали да све државе издвајају одређени дио националног буџета за подстицање развоја домаће пољопривредне производње, имајући у виду њен значај за развој укупне економије, као и велику сензитивност тог сектора.
Основни циљ подршке је, према ријечима представника Одбора, повећање конкурентности домаће производње, у чему најважнију улогу има Агробуџет, преко којег држава обезбјеђује бољи пословни амбијент у којем ће привредници моћи да реализују производњу и пласирају производе на домаћем и страном тржишту.
Из ПKЦГ су подсјетили да је вриједност производње у 2020. години је износила 515,6 милиона еура. Национална средства су се углавном кретала на нивоу од један одсто до 1,5 одсто укупног буџета, што није довољно за значајнији развој сектора пољопривреде.
Они су саопштили да се сектор пољопривреде у периоду пандемије, као и у вријеме посљедње свјетске економске кризе, показао отпорнијим од других привредих области, попут услуга, некретнина или аутомобилске индустрије.
– То у Црној Гори потврђују подаци о оствареном бруто домаћем производу (БДП), који је 2020. године у односу на 2019. годину пао 15,3 одсто, док је за исти упоредни период у пољопривреди тај пад износио само три одсто – казали су представници Одбора.
Представници ПKЦГ су додали да су домаћи произвођачи своје производе могли пласирати углавном преко трговачких ланаца, с обзиром на то да су хотели, ресторани, школе и вртићи били дуго затворени током 2020. године, док су у првој половини прошле године радили смањеним капацитетом.
Те мјере су, према њиховим ријечима, имале позитиван утицај на одржавање производње, као и на смањење увоза, тако да је увоз кромпира за девет мјесеци прошле године смањен 23,5 одсто, а извоз лубеница повећан око 2,5 пута.
– У циљу даљег развоја пољопривреде, инвестиције треба усмјерити, прије свега, у оне области пољопривредне производње за које имамо компаративне предности у погледу разноликости климе, рељефа и земљишта, који омогућавају производњу широког асортимана производа, од ратарских и индустријских усјева, до винограда и маслињака, континенталног и медитеранског воћа и поврћа – саопштили су из ПKЦГ. Они су додали и да постоје значајни потенцијали за даљи развој мљекарске и месне индустрије, као и капацитета за прераду воћа и поврћа.
У ПKЦГ сматрају да подршку домаћој производњи могу пружити сви.
Они су додали да свака супституција увоза домаћим производима директно утиче на смањење дефицита и боље коришћење домаћих капацитета, као и на повећање запошљавања.
– Познато је да је Црна Гора увозно зависна, јер се у просјеку око трећине увезене хране не производи у довољним количинама да би задовољила потребе домаћег становништва и туристичке тражње или због немогућности производње или због непостојања компаративних предности за већу производњу неких пољопривредних производа, као што су свињско месо, пшеница или кукуруз – казали су из Одбора Удружења пољопривреде.
Они су навели да поред тога у дијелу прераде не постоје одговарајући инсталисани капацититети, што је случај у производњи УХТ млијека или разних врста сирева.
– Привредници су свјесни да морају повећати производњу и произвести производ високог квалитета, као и да цијена мора бити конкурентна на домаћем и страном тржишту – саопштили су из ПKЦГ.
Они су подсјетили да је имајући у виду потребу за бољим позиционирањем и пласманом домаћих производа још 2018. године покренут заједнички пројекат ПKЦГ, Владе, домаћих произвођача хране и трговачких ланаца Kупујмо домаће, са циљем да се афирмише домаћа привреда и побољша позиционираност црногорских производа на тржишту посебним обиљежавањем производа у објектима трговачких ланаца.
Поред тога, покренут је и пројекат Домаћи укуси са циљем да се туристичка понуда обогати гастро понудом и да се помогне бољем позиционирању и препознатљивости домаћих производа у хотелима и ресторанима.
– Међутим, услед пандемије дошло је до застоја у реализацији та два пројеката, па би у овој години, због даљег подизања свијести потрошача о важности куповине домаћих производа, као и у циљу стварању диверзификоване туристичке понуде Црне Горе као повезане цјелине приморја и сјевера, требало наставити са њиховом реализацијом – поручили су из ПKЦГ.
