Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе, бројним пројектима обиљежава 60-година постојања и рада. Цијела година је у знаку тог јубилеја, чему доприноси и учешће ове научно-истраживачке институције у процесу европских интеграција Западног Балкана.
Укључене су, на разним нивоима, бројне групе и институције захваљујући, између осталог, конкретним европским програмима. Један такав примјер је Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе, учесник у пројекту АДРИОН ХармоНИА (ADRION HarmoNIA).
Пројекат ХармоНИА (Harmonization and Networking for contaminant assessment in the Ionian and Adriatic Seas) одобрен је у оквиру Јадранско-јонског програма транснационалне сарадње (АДРИОН) и спровео га је мултидисциплинарни тим састављен од регионалних власти и истраживачких института из шест земаља (Италија, Словенија, Хрватска, Црна Гора, Албанија и Грчка) које излазе на Јадранско и Јонско море. Главни партнер пројекта је Иститут за националну Оцеанографију и геофизику експериментално (Istituto Nazionale di Oceanografia e Geofisica Sperimentale) из Трста, саопштено је из Института за биологију мора.
Главни циљ пројекта је оснаживање транснационалних мрежа ради побољшања интероперативности постојећих база података о управљању морским околишем, промовирајући тако доступност података и повећавајући знања о морским екосистемима. Тиме се ствара добра основа за провођење Оквирне директиве о морској стратегији (ОДМС) и Медитеранског акцијског програма (УНЕП/МАП) у Јадранско-јонској регији, навела је научна сарадница Данијела Јоксимовић.
-Значај овог пројекта нарочито је евидентан у фази транспоновања Оквирне директиве о морској стратегији у национално законодавство, те у контексту програма истраживања и производње угљоводоника у нашем мору. Учешћем у пројекту ХармоНИА покушали смо ријешити проблем хетерогености у методолошким приступима и информацијама кориштеним за процјену доброг стања околиша (ГЕС) и премостити фрагментираност у географској покривености доступних података. Црна Гора је недавно успјешно завршила процјену доброг стања животне средине и ускоро би требало да усвоји један приједлог мониторинга , који ће бити у потпуности усклађен са Оквирном директивом о морској стратегији.
У Јадранско-јонској регији постоје нафтне платформе за експлоатацију угљоводоника, како у италијанским тако и у хрватским водама. Такођер, Црна Гора, Албанија и Грчка добиле су концесије за истраживање и експлоатацију угљоводоника дуж својих обала.
Бушотине које настају у фази истраживања и производна вода која се ствара током фазе производње (produced formation water, PFW ) главни су извори штетних материја, које се изливају у море. Један од циљева пројекта ХармоНИА је развијање транснационалних приступа за процјену утицаја активности на мору и усклађивање процедура за процјену утицаја на животну средину (ПУО), мониторинг и одлагање. Kонкретно, током пројекта смо описали процедуре мониторинга и одлагања у четири земље (Хрватска, Грчка, Италија и Црна Гора) с циљем развијања усклађеног приступа процјени offshore платформи на мору у АДРИОН регији, образложила је Јоксимовић за https://www.balcanicaucaso.org .
Све државе ЕУ које су усвојиле Оквирну директиву о морској стратегији спремне су олакшати читав процес кроз конкретне примјере како не би поновили грешке које су те државе правиле у прошлости. Тако долазe до нових сазнања на врло ефикасан и једноставан начин, што нам помаже да брже ријешимо евентуалне потешкоће.
