Представа Нечиста крв Позоришта „Бора Станковић“ из Врања одушевила је публику синоћ Дворани „Парк“, која је два пута глумце враћала на бис.
Умјетнички директор позоришта Бора Станковић и глумац Бојан Јовановић казао је да је представа веома захтјевна, игра 16 глумаца и прати радњу истоименог романа од почетка до краја.

-Ово је трећа сезона представе. Двије године је на репертоару, а рађена је за отварање нове зграде позоришта коју смо чекали седам година. У октобру 2019. је била премијера. Представа траје три сата, цијели роман „Нечиста крв“ је ушао у драматизацију, казао је Јовановић.
Марко Петричевић који игра неколико ликова у представи, а главна му је улога Софкиног мужа, итиче да му је посебно задовољство када игра у Црној Гори.

-Ја сам из Црне Горе и посебно ми је задовољство што играмо овдје. Били смо у Никшићу, сада у Херцег Новом и надам се да ће се та сарадња наставити. Са посебним задовољством играм ове представе и посебно ми прија играње у Црној Гори. Директор позоришта Ненад Јовић казао је да му је драго да су у Црној Гори:
-Позориште „Бора Станковић“ у Врању постоји 125 година и драго ми је да настављамо сарадњу са ЈУК „Херцег Фест“ и Херцегновским позориштем која је почела прије много година. Захваљујем Херцег Новом и Никшићу који су нас лијепо примили. Ми се увијек овдје лијепо осјећамо и наш ансамбл је вољен и добродошао. Једва чекамо да се вратимо опет, казао је Јовановић.
“Нечиста крв“ Боре Станковића била је у сјајно полазиште за савремену и комплексну инсценацију у којој је антологијски текст промишљан дубље и шире од слика „старог Врања“ на које смо навикли. Невјероватну снагу добила је и Софкина борба са собом, патријархалним окружењем, породицом, традицијом, емоцијама, сексуалношћу, нечистом крвљу претходних генерација.
Велика ансамбл представа у којој Софку у различитим ситуацијама игра више глумица, музика која одмјерено допуњује сваку слику , сценографија са доминантном прозирном завјесом која и крије и открива као и упечатљиви акценти – кратки дијалози изговорени врањским дијалектом, заслужила је све похвале. Публика је тако и реаговала, комад је пратила без даха, у тишини, али наградила громогласним аплаузом и позивом на бис.