Данас се обиљежава Свјетски дан слободе медија који је Скупштина Уједињених нација установила још 1993. године, а каква је ситуација у нашој земљи најбоље илуструје податак да је на Индексу слободе медија Црна Гора назадовала, заузевши 41. мјесто од 180 земаља.
Гостујући у “Буђењу уз радио” РТХН, потпредсједница Синдиката медија Црне Горе, Маријана Цамовић Величковић, је казала да је такав резултат очекиван.
-Црна Гора сваке године биљежи пад, мали, али нажалост константан. Наравно, ситуација је код нас боља него, рецимо, у Србији, али то не треба нама да буде утјеха, јер треба да радимо сами унутар своје државе на побољшању услова. Током прошле године десила су се 33 напада на црногорске новинаре и новинарке, што је значајан пораст, тако да је укупан резултат, односно пад, био је и очекиван. Додуше, „Репортери без граница“ су и мјерили и неке друге ствари, као што су политизација,утицај и незаконитост у јавном сервису, власништво медија који су комерцијални и слично. Закони се нису мијењали прошле године, али све то указује да не идемо у неком добром смјеру.
Цамовић Величковић је прије неколико дана на конференцији о безбједности и положају новинара на Западном Балкану, коју је у Београду организовала мрежа ““Safe Journalist”, представили налазе свог истраживања о безбједности новинарки и медијских радница у Црној Гори, као и Индекс безбједности новинара за прошлу годину.
-И у том Индексу који ради Синдикат медија је такође забиљежен пад. Ми то мјеримо на скали од 1 што означава најлошију ситуацију, до 7 гдје је нека идеална замишљена, и Црна Гора је за 2025. годину забиљежила резултат од 3,14, што је такође благи пад јер је претходне године укупан скор био 3,15. Само податак да је на примјер 2020. године забиљежено 146 напада довољно говори каква је ситуација када је безбједност у питању. Од тога се 56 односило на жене, 50 на мушкарце, а остатак од 40 чине мјешовите групе новинара и новинарки или напади на медије, тако да то је једна заиста забрињавајућа цифра.
Као позитиван искорак Цамовић Величковић истиче покретање механизма за безбједност новинара.
-Држава јесте урадила неке помаке када је ријеч о безбједности, тако да је крајем прошле године донијета одлука о оснивању, а у марту ове године је почео да ради механизам за безбједност новинара који чине представници Синдиката медија, Врховног државног тужилаштва, полиције, један адвокат и једна психолошкиња, и они су 24 сата на располагању црногорским новинарима и новинаркама. И тај механизам се покреће сваки пут када дође до неког напада. Новинари имају одмах бесплатну правну помоћ и психолошку подршку, и до сада је тај систем реаговао у девет случајева. То јесте један велики корак напријед, и надамо се да ће се током ове године изнаћи рјешење за финансирање тог система, односно да буде у потпуности одржив. Сад је ослоњен на Генерални секретаријат Владе, што је замишљено као неко прелзно рјешење до изналажења трајног.
Као један од највећих проблема Цамовић Величковић истиче неповољан социоекономски статус и то што већина медија нема колективне уговоре.
-Када су у питању услови рада у медијима, то је нешто гдје најгоре стојимо и гдје никако да се помјеримо са те неке мртве тачке и кренемо напријед. Одређене мале промјене се дешавају, као што су повећања кроз Европу 1 и Европу 2, али инфлација је све то појела, и од тога на крају готово да није остало ништа. Црногорске зараде у медијима су испод просјека. Ту су увијек и биле, и то је оно што брине. Колективних уговора једва да има. Сад их имају једино Јавни сервис и локални јавни емитери Будва и Пљевља, и мислимо да је крајње вријеме да се и са тим почне мало интензивније и да се донесе Грански колективни уговор. Ми смо током прошлог мјесеца предали захтјев Унији послодаваца Црне Горе да почнемо поново, трећи или четврти пут, са том врстом преговора, што је нарочито битно сад када је Општи колективни уговор стављен ван снаге. Мислим да би локални јавни емитери требали да се мало озбиљније тиме позабаве, казала је Цамовић Величковић и позвала и Радио телевизији Херцег Нови да настави преговоре о томе са својим синдикатом.
Она је позвала запослене у медијима да се активирају и боре за своја права.
-Што се тиче неке поруке поводом Свјетског дана слободе медија, она мора бити оптимистична, упркос свему. Мислим да се константном борбом ситуација може поправити, а увијек апелујем на запослене у црногорским медијима да не буду пасивни. Имамо много више права него што их користимо, и нико нам се неће изборити за нека додатна ако ми то сами не урадимо. Треба да будемо свјесни ситуације на терену, да штитимо себе, али и у редакцији такође да се трудимо да нам буде много боље, поручила је потпредсједница Синдиката медија Црне Горе, Маријана Цамовић Величковић.
