Представа „Кнегиња“, рађена по тексту Јелене Кајго, изведена је синоћ у оквиру програма 31. ХАПС-а, након деветомјесечне паузе. Маестрално извођење искусног Дејана Ђоновића, али и сјајне младе глумице, Милице Лучић одушевило је публику.
Дејану Ђоновићу уручена је награда „Милош Шами“, признање које Херцегновско позориште додјељује на ХАПС-у од 2001. године, за улогу Жоржа Питуа у представи „Успомене Саре Бернар“, која је одриграна прошле године. Ђоновић је синоћ обиљежио и 40 година активног играња на сцени у Херцег Новом.
У разговору за РТХН Ђоновић се, између осталог, осврнуо на своје почетке у херцегновском позоришту који сежу у 1986. годину. Током четири деценије, остварио је бројне улоге од прве „Шовинистичка фарса“, па све до „Успомена Саре Бернар“, која је забиљежена као његова деветнаеста премијера у овом театру.
– Веома емотивно вече, прије свега због ове сцене у књиги, последње сцене када остају краљ Никола и његова кћерка Ксенија сами, на крају, напуштени од свих. То је прилично онако тужно, једна баш емотивна сцена. И онда на крају те сцене, кад вас сачека публика са искреним аплаузом, а онда још кад треба да примите плакету „Милош Шами“ на којој стоји лик нашег драгог редитеља Милоша Шамија, који је овом граду и овом позоришту дао себе у потпуности, своју душу и све своје знање и љубав према позоришту – прича Ђоновић.
Представа „Кнегиња” изведена је након деветомесечне паузе, а Ђоновић је нагласио снажну синергију са младом глумицом Милицом Лучић.
– Она је једна врло активна особа, врло жива, осјећајна, емотивна, тако да је то њена енергија коју сам ја можда на неки начин успио да препознам, да јој отворим неки простор, да јој буде лакше да је покаже. Тако да је то моје искуство као глумца, и временом сви глумци прођу кроз то искуство и буде им много лакше. Не видим да се Милица нешто ту мучила да би та енергија изашла напоље, врло је то она лако и брзо урадила. Имали смо дивну сарадњу, она је врло талентована, паметна, васпитана, и било нам је дивно заједно радити, заиста – истакао је он.
Глумац је похвалио организацију 31. ХАПС-а, истичући да Херцег Нови може бити поносан на своју озбиљну позоришну продукцију. Упркос дугој каријери, он сваки позоришни фестивал доживљава са истим ентузијазмом, наглашавајући важност континуитета и квалитета који овај град нјегује.
Личност принцезе Ксеније, сјајна талентована глумица Милица Лучић доживљава као хероину испред свог времена, знатно блужу савременој жени.
– Сматрам да у данашњем времену има сличности јер је све више образованих људи, и све више је људи који желе да прошире своје могућности и да не буду у једном калупу, што је раније било много теже због начина живота и тог патријархалног васпитања које постоји и дан-данас, да не правимо неку сад велику разлику или недоумицу. И то увијек треба да постоји, али треба пустити некако своју дјецу да шире своја крила, да имају прилику да нешто покушају, јер другачије не може да се открије нечији таленат или нечија љубав према неком послу, умјетности или занату или било чему – навела је она.
Лучић се осврнула на сарадњу са Дејаном Ђоновићем на овом комаду, од којег је, како је казала, научила много.
– Шта год да се деси, ми некако опет наставимо да играмо и извучемо из тога чак један нови поступак и један нови дио сцене. Мени је велико задовољство што имам прилику баш са њим да радим, и ето, имала сам срећу и кад сам га питала да радимо заједно. На сцени сам добила самопоуздање, слободу. Заиста само могу да захвалим на томе и да наставим ово што ми је дато до сада, да то надограђујем и да никад не одустајем – казала је она.
На репертоару 31. ХАПС-а преостале су још Плесна представа „Колико до краја“, у копродукцији Балетске трупа „Ballo”, Подгорица и Црногорског народног позоришта, која ће бити одиграна сутра, док ће „Contra Mundum“, Центра за културу Тиват бити одиграна у четвртак, 30. априла. Почетак обје представе је у 20 сати.
