Свечаном академијом, одржаном у препуној сали Дворане Парк, синоћ је обиљежен 73. Дан СМШ „Иван Горан Ковачић“. Догађај је уприличен уз богат културно-умјетнички програм, током којег су ученици и професори представили свој рад.
Директорица, Љиљана Карановић истакла је значај заједништва, наглашавајући да управо међусобна подршка, сарадња и заједнички труд чине темељ успјеха и квалитетног рада школе.
– Мислим да, колико год били храбри, јаки, образовани и пуни добрих намјера, ако не функционишемо као заједница и ако то није на добробит свих нас, то нема снагу коју има заједништво, казала је Карановић.
Ученица, Милица Виторовић имала је сложенији задатак, писала је сценарио, учествовала у режији, глумила и пјевала. Ипак, како истиче, припреме нису дуго трајале, јер, како каже, текст не учи напамет, већ акценат ставља на емоцију коју жели да пренесе.
– Пјесма коју сам извела била је изузетно захтјевна и ту сам, искрено, уложила највише припреме. Ту пјесму много волим и било би ми жао да је представим на начин који није у складу с оним како сам је замислила. Што се филма тиче, ово је тек почетак мојих пројеката. У будућности се надам да неће бити приказиван само поводом Дана школе, већ и на великом платну, казала је она.
Према ријечима ученице, Ведране Шимрак припреме су биле напорне, али уз труд и посвећеност све се може постићи.
– Припреме су трајале отприлике мјесец дана. Што се тиче тежине, највећи изазов је био што смо морали доста да изостајемо са часова. Неким професорима то је сметало, па смо имали проблема с неким оцјенама, али надам се да ће нам, након што су видјели приредбу, све бити опроштено, рекла је она.
Ученик, Никола Вуковић одржао је соло тачку, отпјевавши једну пјесму, и учествовао је у школском хору, показујући свој музички таленат.
– Припреме су текле веома добро, јер је хор ове године за мене нешто посебно. Ово ми је већ четврта година у хору и у једном тренутку сам мислио да једва чекам да завршим, као и сви остали. Међутим, посебно вечерас схватам колико ми је заправо жао и колико су нас све, поготово матуранте, обузеле емоције, рекао је он.
Ученица, Ксенија Рађеновић каже да је на сцени осјећала адреналин, али да јој подршка публике и професорице Ане Мирјачић није дозволила да осјети трему, па наступ пред вршњацима није био тежак.
– То је увијек била она позитивна трема, али будући да нас сви подржавају и бодре у свему што радимо, не бих рекла да је било тешко. Напротив, било је узбудљиво и помало изазовно, рекла је она.
Свечана академија синоћ је потврдила таленат, труд и заједништво ученика и професора СМШ „Иван Горан Ковачић“, показујући да школа његује и образовање и креативност.
