Управа за заштиту културних добара наложила је компанији „Царине“ , која у Баошићима гради хотел и плажу, хитну обуставу радова на изградњи купалишта и враћање тог простора у првобитно стање. Из те институције наводе да се захват изводи у УНЕСКО заштићеној зони подручја Котора, мимо прописаних процедура, односно без прибављених конзерваторских услова и сагласности Управе за заштиту културних добара. С друге стране, из Општине Херцег Нови, која је издала грађевинску дозволу за купалиште, тврде да је испоштована цјелокупна процедура приликом издавања дозволе те да дозвола за градњу хотела није у њиховој већ у надлежности државе.
Директорица Управе за заштиту културних добара, Петра Здравковић казала је за РТХН да су компанији „Царине“ издата два рјешења.
-Прво рјешење је донијето током прошле седмице, када смо први пут добили информацију да се тамо изводе радови, будући да смо знали да за предметну локацију Управа није издала сагласност на конзерваторски пројекат, иако су својевремено издати конзерваторски услови. Тада је донијето рјешење о обустави радова, с обзиром на то да они још увек нису узели великог замаха. Послије више телефонских пријава да су радови интензивирани, Управа је поново изашла на терен и након тога је донијела рјешење о враћању простора у првобитно стање, казала је Здравковић уз објашњење да су претходно издати конзерваторски услови предвиђали да се обала сачува, да се мандраћи сачувају и нису дозвољавали насипање.
Инвеститору је остављен рок од мјесец дана да прибави нове конзерваторске услове и изради пројекат.
“Налаже се привредном друштву “Царине” обустава извођења радова до стицања правног и стручног основа за њихово спровођење. Неопходно је прибавити конзерваторске услове, израдити конзерваторски пројекат и пријавити радове, а све у складу са Законом о заштити културних добара и прописима о изградњи објеката. На терену су затечени грађевински радови у виду насипања обале, армирања, бетонирања као и грађевински материјал за будуће радове, што није у складу са наведеним рјешењем о конзерваторским условима. Имајући у виду горе наведено, предлаже се обустава грађевинских радова и упућивање странке у законску процедуру израде и подношења захтјева за сагласност на конзерваторски пројекат који мора бити усклађен са издатим рјешењем о конзерваторским условима”, наведено је у рјешењу Управе као и да је овај простор дио заштићене околине Природног и културно-историјског подручја Котора који је уписан на листу свјетске баштине УНЕСКО-а, те да су у августу 2023. године издали рјешење о конзерваторским условима за потребе израде урбанистичко-техничких услова за плажу. “Царине” су се на то рјешење жалиле Министарству културе и медија, које је у јануару 2024. жалбу одбило као неосновану.
По Закону о заштити културних добара и изградњи објеката – сагласност Управе на конзерваторски пројекат је услов за добијање грађевинске дозволе.
С друге стране, секретар за просторно планирање и грађевинску инспекцију Општине Херцег Нови, Владислав Велаш каже да је цијела процедура почела још 2023. године захтјевом јавног предузећа Морско добро за издавање УТ услова, без помена о томе да ли ће купалиштем управљати компанија „Царине“ или неко треће лице.
-На захтјев Морског добра Секретаријат је спровео процедуру, која подразумева и обраћање Управи за културна добра. У списима предмета имамо врло прецизну повратницу са именом и презименом особе која је примила нацрт урбанистичко-техничких услова, гдје врло прецизно пише да сходно закону, члану 74, имају 15 дана законски рок да погледају нацрт услова. Ако имају примједби, могу да их кажу, могу да издају конзерваторске услове, а након тога сматраће се да су сагласни са нацртом урбанистичко-техничких услова. Посебно је овдје битно нагласити да се услови издају на основу планског документа на који је Управа за културна добра дала сагласност. Значи, не тражи се само од њих неко мишљење или сагласност, већ им се шаље комплетан документ како ће изгледати, да би они дали своје мишљење на тај документ. Управа се није огласила у законском року и Секретаријат за урбанизам је коначне услове доставио Морском добру, казао је Велаш.
По његовим ријечима, компанија „Царине“ је након спроведених процедура у Морском добру и Влади Црне Горе, прошле године потписала уговор са Морским добром након чега улази у процедуру за реализацију инвестиције.
-Секретаријату достављају захтјев за издавање грађевинске дозволе, ревидован главни пројекат, а уз тај документ и сагласност Морског добра на идејно рјешење, као и на главни пројекат. Ми шаљемо пројекат јавним предузећима, сва јавна предузећа дају позитивно мишљење. У саставни дио главног ревидованог пројекта јесу и урбанистичко-технички услови које смо доставили и јавном предузећу Морско добро. У урбанистичко-техничким условима врло прецизно пише да је захтјев упућен и Управи за културна добра тог и тог датума, да се нису огласили и да се сматра, сходно члану закона, да су сагласни са условима који се издају на основу планског документа, наводи Велаш и тврди да је комплетна процедура испоштована и да постоји врло прецизна документација како је текла и како је спроведена.
Директорица Управе за заштиту културних добара Петра Здравковић каже да је инвеститору остављен рок од мјесец да прибави нове конзерваторске услове и изради пројекат.
-Ми смо у овоме информисали надлежне, Инспекцију за културна добра и Грађевинску инспекцију. Свако од њих има свој сет надлежности, а ми можемо сходно нашим прописима и законима, да доносимо даље акте и даља рјешења. Међутим, за то је потребно да прође одређено вријеме, односно морамо да имамо потврду да је странка примила рјешење. Тек након тога можемо да донесемо рјешење о извршењу овог рјешења, али ту већ причамо о озбиљном протоку времена, казала је Здравковић.
Наводии и да Управа никада није дала сагласност на пројекат изградње хотела.
-Својевремено је одрађена ХИА студија, то је процјена утицаја на баштину. То је посебан механизам који је предвиђен за природно и културно-историјско подручје Котора, за тај објекат. У току израде ХИА стручни тим који је радио, је упутио инвеститору корективне мјере у ком смислу би требале да се одраде корекције у односу на идејно рјешење, како објекат не би имао велики утицај на простор. То је значило, између осталог, и умањење капацитета и другачија обликовност. Међутим, инвеститор на то није пристао, тако да је ХИА закључена у односу на то иницијално идејно рјешење и била је негативна, казала је Здравковић.
Међутим, приликом давања сагласности на идејно рјешење од стране главног државног архитекте, наводи она, Управа је обавијештена да ХИА није од интереса, то јест од значаја по питању доношења њихове одлуке.
-И у коначном је тада, чини ми се да је била 2023. године, Министарство урбанизма и просторног планирања издало пријаву градње за тај хотел. Тако да ми никада нисмо дали сагласност на тај пројекат, рекла је Здравковић.
Одсуство међуинституционалне комуникације и сарадње, како каже директорица Управе, сада се идентификује као главни проблем.
-Ми имамо тенденцију некада да сматрамо УНЕСКО дежурним критичарем нас, и можда и кочничарем нечега, али они су ту идентификовали нашу највећу слабост, а то је одсуство међуинституционалне комуникације и сарадње, закључила је Здравковић.
Секретар за просторно планирање Владислав Велаш истиче да је УТ услове за хотел издала Влада Црне Горе те да Општина Херцег Нови није надлежна за градњу хотела високе категорије већ држава.
Власник компаније „Царине“ није желио да за РТХН коментарише рјешење Управе за заштиту културних добара.
