Дана 17. фебруара 2026. године на мареографским станицама Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе у Бару и Котору регистровани су највиши нивои мора од почетка инструменталних мјерења. У Бару је измјерен ниво од +81 центиметара изнад средњег нивоа мора (МСЛ), док је у Котору забиљежено +79 центиметара изнад МСЛ. Ове вриједности премашују претходне историјске максимуме за чак 8 центиметара у Бару и 9 центиметара у Котору, што представља изузетно риједак и статистички значајан догађај.
Посебно је важно нагласити да континуирани низ мјерења нивоа мора на овим локацијама у дигиталном облику траје готово 20 година. У том периоду укупни распон између најнижег и највишег икада забиљеженог нивоа мора износио је приближно 130 центиметара. У том контексту, пробијање досадашњег апсолутног максимума за готово 10 центиметара представља изузетно одступање у односу на досадашњу варијабилност система. Другим ријечима, у оквиру цјелокупног дводеценијског опсега осцилација, забиљежени пораст представља наглу и екстремну промјену граница до сада регистрованих вриједности.
Према синоптичкој ситуацији, највјероватнији узрок овако високих нивоа мора јесте комбиновани ефекат сниженог атмосферског притиска и дуготрајног дјеловања снажног јужног и југоисточног вјетра. Познато је да пад атмосферског притиска од 1 хПа може изазвати пораст нивоа мора од приближно 1 центиметара (тзв. инверзни барометарски ефекат), док снажни јужни вјетрови додатно потискују водену масу према обали, нарочито у затворенијим и морфолошки специфичним подручјима као што је Бококоторски залив. Када се ови метеоролошки фактори поклопе са фазом повишене астрономске плиме, долази до појаве екстремног нивоа мора.
Овакви догађаји спадају у категорију метеоролошки условљених екстремних нивоа мора (сторм сурге ефекти), који представљају један од кључних ризика за обалне зоне. Иако не указују на тренутни трајни пораст средњег нивоа мора, њихова учесталост и интензитет захтијевају пажљиво праћење и детаљне анализе, посебно у контексту климатских промјена и дугорочних трендова.
Мареографске станице ЗХМС-а, које континуирано мјере ниво мора 24 сата дневно током цијеле године, омогућавају прецизно праћење оваквих појава на Јадрану и пружају кључне податке за анализе екстремних догађаја и процјену ризика. Ови подаци су од посебне важности за поморство, луке, луке наутичког туризма, али и планирање обалних инфраструктура и мјера прилагођавања.
Усљед све већих климатских и метеоролошких флуктуација, правовремено праћење и анализа нивоа мора постају све значајнији за разумијевање локалних утицаја и за развој адекватних одговора на могуће екстремне услове на Јадранском мору.
