У Црној Гори је око 293 дјеце с дијабетесом, а та бројка нас сврстава на 18. мјесто у свијету по инциденцији оболијевања од дијабетеса, казао је гостујући у Бојама јутра ТВ Вијести, Небојша Гулић, предсједник Удружења родитеља дјеца са дијабетесом “Бета”.
Према његовим ријечима, дијабетес тип 1 прилично брзо и изненада покаже своју симптоматологију.
-Прве знакове дијабетеса смо примијетили са три године. Основно што се најчешће примијети у том тренутку код дјетета јесте да почиње пити пуно воде, да пуно мокри и да осјећа глад, а родитељи често примијете да почне да губи на тежини. Што је дијете мање, чешће се дешава да се то не примијети, посебно љети када дјеца свакако пуно пију воде и онда често већ заврше у болници са једном тешком компликацијом дијабетеса који се зове дијабетична кетоацидоза. И онда то дијете буде хоспитализовано и морају се примјењивати мјере интензивног лијечења. Од момента пријема у болницу, почиње се са едукацијом, наводи Гулић.
Водити рачуна о дјетету с дијабетесом, како истиче он, захтијева велику едукацију и родитељи морају научити доста ствари.
-Од тог момента више ништа није исто. Живите од оброка до оброка, сваки оброк морате пажљиво испланирати, израчунати колико има угљенохидрата, израчунати колико ћете дати инсулина, јер ако дате више инсулина, можете направити хипогликемију, то је мањак шећера у крви који може одмах угрозити дијете. Ако дате мање инсулина него што је потребно, шећер ће отићи високо, ако имате високе вриједности шећера, дуже вријеме може изазвати те касне компликације које су трајне и које се трудимо сви да избјегнемо. Цијели дан се састоји заправо у балансирању. Ја то некако замишљам као да ходате попут оних у циркусу што ходају по конопцу, испричао је Гулић.
За третман дијабетеса, сензори за континуирано мјерење шећера постали су кључни. Иако су сензори значајно смањили број убода, они су само један дио сложеног система управљања дијабетесом. Гулић истиче да сензори не само да замјењују убоде, већ омогућују родитељима да на вријеме препознају и спријече опасне осцилације шећера, као што су хипергликемија и хипогликемија.
-Фонд је изишао у сусрет, прихватио је да се рефундирају сензори које су родитељи куповали у иностранству. И то је једно вријеме ишло на тај начин, набављали смо сензоре. То је био познати сензор Либре. У међувремену се појавило неколико сензора који су регистровани у Црној Гори и који су пријављени Фонду да буду на листи. Од тог момента, по правилнику Фонда, ако већ постоји неко медицинско средство у Црној Гори, они немају право да га рефундирају. Међутим, проблем је у томе што, као што имамо више врста таблета за притисак, не одговарају свакоме све таблете. Исто тако и сензори. Зависи од типа коже дјетета, зависи од поткожног ткива. Некој дјеци једноставно неки сензори не раде добро, који рецимо другом дјетету савршено раде. Онда опет ми имамо дјецу која развију брзо алергију на фластер неког сензора. Макар им тај сензор био савршен, то дијете више тај сензор не може носити, али рецимо нема проблема са фластером неког другог сензора. Тако да јако је битно да ми у Црној Гори имамо више врста сензора у понуди, појаснио је Гулић.
Истиче да сви сензори не функционишу на исти начин. Неки захтијевају да човјек буде више технички поткован, а неки су прилично, како додаје, једноставни, попут Либре, који омогућавају родитељима који нису баш технички потковани да овладају са кориштењем тог сензора.
-Ту се још појавио и сензор Линx на који су већ неки родитељи Либреа прешли и за који се сад боримо да и он буде регистрован у Фонду поред ових осталих сензора. Фонд је обећао да ће рефундирати Либре до краја 2025. године, а планирано је да од почетка ове године почне са стављањем Линx-а на листу. Међутим, испало је да се тај период прилично продужио, престала је рефундација Либреа, дио родитеља, и то не мали, је већ прешао на Линx, самостално га купује, међутим, он се још увијек није појавио на листи, истакао је Гулић и додао да у међувремену покрећу процедуру подношења званичног захтјева Фонду, након њиховог обећања да ће убрзати цијели процес.
Други проблем је настао када је највећи произвођач инсулина одредио за тржиште Црне Горе дистрибуцију Новорапида, а доста пацијената користи њихов други инсулин Фиасп. И док из Министарства здравља тврде да је ријеч о еквиваленту и да није планиран увоз Фиаспа, који је према њиховим сазнањима још доступан у апотекама, Гулић појашњава:
-Ја бих волио да Министарство здравља мало боље провјери да ли га има у апотекама. Ви га понегдје у понекој апотеци још можете наћи у неким ограниченим количинама, али то је далеко од тога да се могу снабдјевати сва дјеца која имају дијабетес у Црној Гори. Фиасп и Новорапид јесу исти инсулини по хемијском саставу, али Фиасп је инсулин у који су додати одређени адитиви који омогућавају његов бржи почетак дејства и бржи улазак у крв, навео је он.
Гулић наводи да постоји закон и да Министарство има могућност да одобри увоз лијекова који се више неће увозити у Црну Гору или којима је истекла регистрација или који никад нису били регистровани у Црној Гори, да да одобрење да се они увезу упркос томе.
Трећи проблем који родитељи наводе је поступање с дјецом у вртићима и школама, због чега иницирају усвајање правилника.
-Имамо наставни кадар који често није обучен како да поступи у неким ситуацијама када дијете с дијабетесом има неки одређени проблем.
Како је навео, у договору са Министарством просвјете ускоро ће бити формирана радна група која ће радити на изради правилника.
