„Нови Атлас Јадрана“, пројекат, подржан од стране British Council и Министарства културе и медија, представљен је стручној публици.
Како је наведено у саопштењу АПСС Института из Подгорице, пројекат је базиран на истраживању које траје од 2022. године и има за циљ да мапира људски утицај на екосистеме у простору Јадрана – од инфраструктурних и рекреативних до економских и војно-одбрамбених. Полазна тачка у истраживању била је потреба да се расуте информације о насљеђу, савременим интервенцијама и људском утицају уопште у Јадрану скупе у једну читљиву, наративну базу.
-Нови атлас Јадрана је суштински процес истраживања о стратешким силама које су обликовале Јадрански регион. Историјски гледано, вода је повезивала тамо гдје је копно раздвајало, а путовање морем је често било лакше од путовања копном. Иако се свијет у међувремену промијенио, ова стратешка позорница остаје активна – море и даље умногоме дефинише релације између држава; оно и даље управља, поставља правила и пише геополитику. Као човјечанство, ми море више него икад експлоатишемо, штитимо, екстрахујемо и бранимо. За човјечанство, море је много више од бескрајног плаветнила, које нам је прва асоцијација кад мислимо о њему. „Нови атлас Јадрана“ приказује то врло јасно и управо је то највећи допринос и утицај цјелокупног пројекта,” истиче ауторка пројекта и оснивачица АПСС Института, Дијана Вучинић
Атлас чини укупно 30 мапа, које приказују одбачену муницију, укључујући ону рецентну из НАТО бомбардовања 1999. године; олупине, не само бродова већ и потопљених ратних авиона; нафтне и гасне бушотине на Јадрану; планиране вјетроелектране; мјеста испуста канализације и отпадних вода; мјеста гдје се узгаја риба, десалинизује вода, бере со. Самим тим се вјеродостојно и обједињено приказује велики људски утицај на морски екосистем, те значај мора у политичким, економским и друштвеним односима држава које излазе на Јадран
– Рад на пројекту био је и нека врста археологије тренутног: копање по дубинама дигиталног простора да би се пронашли поуздани трагови, те њихово геолоцирање и систематизовање у заједничку логику. Док су неки подаци били званично доступни, други су биле рупе које истраживањем тек треба да освијетлимо. Карта јесте свједочанство досадашњег рада, али остаје отворена – спремна да прими нове трагове и да из њих покрене нова разумијевања простора Јадрана, рекла је ауторка пројекта, Ана Добрашиновић.
Мапе су приказане јединственим визуелним језиком, који приказује различиту слојевитост података о људском утицају. Ауторка картографске илустрације, Снежана Златковић, истиче да је језик цртања вишеслојан како би са једне стране поткријепио обиље прецизних података, док их са друге стране не апстрахује у сопствени сложени систем изражавања.
-Подаци о утицају људског фактора на природне ресурсе су широког спектра, од оних који се мапирају пажљивим биљежењем тачака, до оних који приказују густину и интензитет трагова на Јадранском мору. Зависно од онога шта биљеже, тачке и трагови указују на динамику утицаја на животну средину која се приказује путем изражајних колорита. Комуникативност цртежа је дуална, у извјесном смислу и са намјером контрастна, покушавајући да све нас са једне стране кроз размјеру мора суочи са односом човјека према природи, а потом да тај исти утицај претвори у синтезне мапе, у готово делиричан приказ који нас опомиње како треба да живимо у односу према природним ресурсима, истиче Златковић.
Осим мапа, Нови атлас Јадрана чине и ауторски текстови реномираних аутора из Јадранске регије, који, свако из своје перспективе, описују шта за њих значи Јадран и како га третирамо. Међу ауторима су Ида Крижај Леко (Свеучилиште у Ријеци), писци Ана Јеинић и Марко Погачар, Manuelo Razzi(Универзитет у Болоњи), Špela Hudnik (DELTALAB) и Marco Varucci.
Након званичног представљања, „Нови атлас Јадрана“ наставља своју промоцију на црногорском Приморју, те кроз промоције у иностранству – у Венецији, Милану, Базелу и Лондону – током 2026. године, наведено је у саопштењу АПСС Института из Подгорице.
