Ванредно вриједан путопис „Наше Приморје“ Марка Цара објављен је у Дубровнику 1910, потом још два пута (у Београду), али је издање Књижаре Со до сада најопремљеније, не зато што га краси 40-ак фотографија које су могле да потекну само од херцегновске бочне линије Царевих насљедника, већ и стога што је обиман предговор о Царевом животу и дјелу написао Младен Станковић, риједак ум, чија библиографија обухвата око 150 књига преведених са пет језика и објављених код двадесетак српских и неколико иностраних издавача у тиражу од преко милион примјерака, написао је Глиго Бјелица.
Марко Цар (1859–1953) – пише у Предговору Станковић – приповедач је и путописац, есејиста и преводилац. „Нестор српске књижевне критике“ како га је назвао Урош Десница, рођен је 30. VIII 1859. у Херцег Новом. Потицао је из породице Срба католика која се у Нови доселила из Конавала. Марко Цар је примио православље и сахрањен је у порти манастира Савина у Херцег Новом.
Након италијанске окупације Задра, града у коме је живио четири деценије, Марко Цар прелази у престоницу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Када је у Београду основано Удружење српских књижевника изабран је за његовог првог предсједника. Године 1923. постао је дописни члан Српске краљевске академије (претече САНУ). За почасног члана Матице српске изабран је 1933. године. Од 1937. до 1941. Марко Цар је предсједник Српске књижевне задруге.
Чувени Јован Скерлић каже да „стил г. Цара показује човека који је много читао, и то је читао добре писце“.
Симо Матавуљ, ауторов лични водич кроз Шибеник, каже: „Хвалим те, Марко, што си многу љепоту из дивнога, рођеног ти краја унио у књигу, што си се вјерно држао латинских облика, такође бесмртних и српском духу прикладних, што си србовао на велику своју материјалну штету!“
Као што понекад на црно-бијелим фотографијама ми видимо више живота и боја у односу на колор данашњице, тако нам и Марко Цар – каже Никола Маловић, уредник награђиване едиције Бокељологија – бојадише очи текстом старијим од 100 година. Аутор је „Наше Приморје“ насликао ријечима на начин неодољив, да географији пуној сунца, плаветнила, медитеранског зеленила и цивилизацијског насљеђа, ми с разлогом дођемо на поклоњење. Или да пак, ако смо Приморци, наставимо да живимо на обали и чувамо баштину остављену нам у насљеђе, написао је Бјелица.
Издавање до сада најопремљенијег „Нашег Приморја“ славног Марка Цара потпомогло је Министарство културе и информисања Републике Србије, саопштено је из Књижаре Со.
