Телевизије имају највећу публику у Црној Гори и ту врсту медија мјесечно прати скоро 95 одсто грађана, показало је истраживање које је за потребе Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) спровео ИПСОС. Истраживање је спроведено од 25. октобра до 11. новембра на узорку од 1.041 испитаника.
Како је казао представник ИПСОС-а Владимир Раичевић, подаци указују да највећу публику у Црној Гори има телевизија коју мјесечно прати скоро 95 одсто, интернет скоро 90 одсто и друштвене мреже на мјесечном нивоу прати 82 одсто укупне популације. Он је рекао да те три врсте медија имају највећи дневни домет, гдје седам од десет пунољетних грађана прати један од та три медија.
-То је значајно, када се схвати колико се то промијенило уназад десетак година. Ми смо данас изложени сваком медију, чак у исто вријеме, па често у кући имате укључен телевизор, на интернету сте и друштвеним мрежама, навео је Раичевић.
Како је рекао, телевизија као доминантан медиј располаже најмасовнијом публиком и скоро три четвртине популације прати на дневном нивоу телевизијске програме, а свега шест одсто скоро никада не прати телевизију.
Он је казао да, према подацима, радио који су често заборављали и истраживачи и оглашивачи, и даље показује да је актуелан и више од једне трећине пунољетне популације свакодневно прати тај медиј.
-Радио данас постаје медиј младе генерације. Некад је био везан за старију популацију, додао је Раичевић.
Како је рекао, штампани медији су у значајној мјери у проблему и већ годину у паду у дневном и мјесечном домету.
-Тренутно скоро 60 одсто пунољетне популације не прати тај канал комуникације и дневни домет штампе је тек око шест одсто. То је у поређењу са периодом прије 15-ак година велика разлика, навео је Раичевић, додајући да се то промијенило када су сви кренути са дигиталним издањима.
Он је рекао да штампана издања и остале магазине не прати 60 одсто популације.
Говорећи о интернету, Раичевић је рекао да се интернет више пута дневно јако често користи и више од три четвртине црногорске популације дневно прати неке садржаје на интернету.
-Укупан проценат корисника интернета је скоро 90 одсто, што јасно илуструје снагу тог извора, истакао је Раичевић.
Он је казао да су покушали да сазнају да ли постоји разлика између интернет страница и апликација домаћих медија и других медија на нашем језику.
-Дигитална издања домаћих дневних новина и магазина су постали доминантан облик конзумације медија свуда у свијету, па и код нас. Четири од десет пунољетних црногорских грађана конзумира ту врсту медија на дневном нивоу и 30 одсто јавности користи ту врсту медија недјељно, рекао је Раичевић и додао да то јасно указује шта се десило штампаним издањима.
Он је рекао да је код интернет страница домаћих телевизија и радија нешто мањи домет у односу на сличне платформе дневних новина и на дневном нивоу њих прати скоро трећина црногорске популације.
Раичевић је рекао да инострана дигитална издања на нашем језику нешто мање од трећине јавности прати на дневном нивоу. Он је казао да је истраживање показало да седам од десет пунољетних грађана користи дигиталне медије као извор.
Истаживање је показало да су подкасти већ продрли у црногорску публику и, како је рекао Раичевић, нешто мање од 60 одсто пунољетне популације прати ту врсту медија.
-То указује на нашу спремност да се брзо адаптирамо, као конзументи и као произвођачи тог медијског садржаја, казао је Раичевић.
Он је казао да је истраживање показало висок ниво заинтересованости за информативне садржаје, па три четвртине пунољетних грађана има неки ниво заинтересованости за те садржаје.
-Као главни извор информисања и даље је телевизија са 83 одсто, слиједе друштвене мреже са 45 одсто, интернет претраживачи 41, интернет странице или апликације домаћих дневних новина и магазина 30 одсто, а радио 23 одсто, навео је Раичевић.
Раичевић је рекао да је према истраживању највиши степен заинтересованости грађана за вијести и информације из локалног окружења, а слиједе вијести из свијета, о здрављу, политици, економији. Он је истакао да је феномен избјегавања вијести формиран и међу црногорском публиком, па према истраживању више од 20 одсто црногорске публике врло често избјегава информативне садржаје.
Када је телевизија као извор у питању, међу црногорском публиком доминирају Телевизија Вијести и први канал Телевизије Црне Горе (ТВЦГ), а слиједе затим Прва, Нова М, ТВЦГ 2, програми локалних јавних емитера, па остале телевизије са националном или кабловском покривеношћу.
-Као главни извор информативних садржаја недвосмислени лидер је Телевизија Вијести, коју више од 40 одсто грађана сматра примарним извором информисања, затим ТВЦГ 1 са скоро 30 одсто, а слиједе Нова М, Прва, ТВ Е, локални јавни емитери“, навео је Раичевић.
Он је казао да највећи дио јавности оцјењује да се може вјеровати у информативне садржаје који се емитују у домаћим телевизијским програма. Према истраживању, како је навео Раичевић, од дијела публике који користи дигитална издања домаћих медија, преко 80 одсто каже да им се може вјеровати.
Раичевић је рекао да је истраживање показало да се тим дигиталним платформама највише приступа преко телефона, а слиједе паметни телевизори, па тек онда рачунари.
Истраживање је показали да је нешто више од трећине публике казало да користи друштвене мреже као извор информисања, а доминантно Фејсбук, док слиједе Инстаграм, Вајбер и Јутјуб.
Он је рекао да јавност највеће резерве исказује према друштвеним мрежама, за које исто тако кажу да су им главни извор информисања.
Како је навео, скоро двије трећине испитаника је скоро примијетило неку лажну вијести у црногорском медијском простору, а већину на друштвеним мрежама.
Директорица Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) Сунчица Бакић рекла је да савремени медијски амбијент захтијева праћење понашања публике и да различити аспекти мјерења односа публике према медијским садржајима дају цјеловиту слику о улози медија у друштву.
Она је указала на разлику између гледаности и повјерења, наводећи да гледаност говори колико је неки медиј или нека врста садржаја праћена, али не како публика тај садржај вреднује.
Она је додала да им је веома важно да испрате колико уреднички контекст има утицај на изградњу тог повјерења и да ли и даље професионални стандарди, транспарентност и јасност уређивачких политика имају утицаја на перцепцију конзумената у односу на медијске садржаје.
Бакић је додала да су данас представљени подаци значајни за доношење одлука, како у регулаторном, тако и у медијском и тржишном смислу.
