Како би одговорила на све израженије изазове у области природних и људски изазваних ризика, из Директората за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова Црне Горе припремили су 560 мјера за јачање система заштите и спашавања, које су резултат рада девет радних група укључених у пројекат „Мјере превенције и припремљености управљања ризицима од катастрофа”, који финансира Европска унија (ЕУ).
На другом консолидационом састанку финализован је сет мјера који обухвата области превенције, припремљености, реаговања и опоравка у случају природних катастрофа.
Како је речено у саопштењу, тиме је заокружен вишемјесечни процес у којем су стручњаци из различитих области ризика припремили детаљне предлоге мјера и препорука с циљем даљег јачања система заштите и спашавања у Црној Гори.
Проф. са Грађевинског факултета и члан радне групе за геолошке ризике, др Срђан Јанковић, , истакао је да је његова група израдила 42 мјере, подијељене у четири области: сеизмологија, одрони и клизишта, земљотресно градитељство или инжењерство и сектор заштите и спашавања.
-Сеизмички ризик је у Црној Гори сваким даном све већи, те ми као друштво морамо да реагујемо и примјењујемо мјере не би ли смањили ризик од посљедица, поручио је Јанковић.
Координаторка групе за екстремне временске и климатске појаве, Слађана Живковић, казала је да завршни документ овог циклуса такође садржи 42 мјере у области климатских промјена, од чега је 16 нових мјера које се уводе овим документом.
-Обавеза је државних органа, органа локалне самоуправе и субјеката заштите и спашавања да ове мјере спроводе у оквиру својих секторских политика. За сваку мјеру је предвиђен временски рок, финансијска процјена, носилац спровођења и органи који учествују, навела је Живковић.
Чланица радне групе за спречавање болести биљака и животиња из Директората за заштиту и спашавање, Зорица Марковић, поручила је:
-Укупно је идентификована 61 мјера превенције и приправности, од чега 37 мјера за реаговање и 24 мјере за опоравак. Циљ је да у случају појаве болести реагујемо благовремено и без посљедица по флору и фауну, казала је она.
Представници Директората су истакли да је консолидациони састанак уједно и завршни за ову годину, те да ће се у наредном периоду рад фокусирати на комплетирање сажетка документа који ће бити достављен Европској комисији на разматрање.
Пројекат “Мјере превенције и припремљености управљања ризицима од катастрофа” трајаће до јуна наредне године, а циљ његове имплементације је да испоручи документ који ће додатно унаприједити стање у области смањења ризика од катастрофа у Црној Гори, наведено је у саопштењу.
