Отворена изложба Батрића Бата Контића: Слике створене срцем

У Спа галерији Института „Др Симо Милошевић“ отворена је друга самостална изложба слика Новљанина Батрића Бата Контића, који се публици овога пута представио са 33 рада различитих мотива рађених углавном техником уље на платну.

Различити су мотиви сликама, али свака буди једнако јаке емоције, а како Контић истиче, емоција је најважнија, јер је покретач креативног процеса.

Батрић Бато Контић, аматерски сликар

– Збиља се феноменално осјећам док то радим и резултат су ове 33 слике. Имам их још кући, али сам одличио да овога пута буду 33. Наравно, све је реалност, углавом уље на платну, има помало комбиновене технике, нешто са акрилним бојама. Пејзажи доминирају, али има сада и нешто мртве природе, добијам добре критике што се тиче тога, а незаобилазни су ми ти библијски детаљи, јер ту често налазим инспирацију – наводи он.

Свечано отварање изложбе у Спа галерији окупило је многоброје Контићеве пријатеље, али и љубитеље ликовне умјетности и ентузијасте, а аутор није скривао емоције.

– Пуно ми се срце што је толико људи ту вечерас са нама. Надам се да ће ми ово бити подстрек за још више рада у будућности, ако бог да здравља. Иначе, чини ми се да ми не може проћи дан да не повучем барем један потез четкицом – открива он.

Уз сликарство, Бато Контић се активно бави и музиком, као члан клапе Стари капетан, а како прича, често догађа да се од једне умјетности умори, па пређе на другу. Инспирација му не долази, него је увијек ту.

– Оног момента када сједнем и узмем четкицу потпуно се другачије осјећам. Могу прије тога бити нерасположен, али послије пет минута сликања сам поново враћен у нормалу. Можда због тога и радимо то највише – казао је он.

Изложбу је отворио проф. др Никша Гргуревић, који је, као ауторов догогодишњи пријатељ, казао да Контићев кроз стваралачки пут прошао кроз различите изразе, али је љубав према умјетности увијек налазила начин да исплива на површину.

Проф. др Никша Гргуревић, економиста

– Још у основној школи је његов таленат био препознат, најприје наградом у тадашњој СФР Југославији. Иако је музика једно вријеме имала примат, 1999. Године се вратио платну, четкици и бојама и од тада не престаје да ствара. Иако умјетнички пут често повезујемо са формалним школовањем, није ријеткост да управо они који нису академски сликари, пронађу најискренији начин да креативност изнесу на свјетлост.  Та аутентична аматерска слобода омогућава им да развију сопствени стил и стварају срцем, што се јасно види и осјети у Батовим радовима – поручио је он.

Приорда је, како је додао, Контићев стални извор надахнућа, а сликање начин да јој се приближи и да је приближи публици. Као дугогодишњу мизичар који наступа са клапом Стари капетан и самостално, показао је и доказао склоности ка различитим врстама умјетности и стваралаштва и уградио себе у културни идентитет Херцег Новог.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here