Поводом 28. октобра, Дана општине Херцег Нови и 81 године од ослобођења, у дворани “Парк” одржана је свечана сједница Скупштине општине, коју су увеличали бројни гости из земље и иностранства, као и предсједник државе Јаков Милатовић.
Након што је камерни оркестар „Камерата Херцег Нови“ извео државну химну, предсједник Скупштине Милош Коњевић позвао је присутне да минутом ћутања одају почаст херојима „чије су жртве уткане у темеље нашег града“.
Он је казао да је 28. октобар 1944. године, када су борци Десете херцеговачке, Друге далматинске и Прве бокешке бригаде ослободили Херцег Нови, заувијек уписан у историју као симбол слободе, храбрости и заједништва — вриједности које су уткане у темељ града.
– Данашња свечаност је и прилика да изразимо захвалност свима који доприносе развоју Херцег Новог. У протеклој години, као и у годинама прије ње, остварили смо много захваљујући сарадњи, заједничком раду и разумијевању између свих чинилаца локалне власти и наших суграђана – казао је Коњевић и захвалио свима „на одговорном приступу, отвореном дијалогу и култури сарадње која одликује наш локални парламент“.
Херцег Нови, како је додао, данас се развија и напредује на свим пољима – од уређења инфраструктуре и јавних простора, до унапријеђења инвестиционог амбијента, културне и туристичке понуде, омладинске и социјалне политике.
– Радимо да наш Нови буде још уређенији, приступачнији и отворенији – град који иде напријед, док у исто вријеме чува своју аутентичност, поштовање према прошлости и људима који су је стварали, рекао је Коњевић и поручио да им је жеља да Херцег Нови остане окренут својим грађанима. Видимо овај град као мјесто у којем је лијепо живјети, у којем се око важних ствари лако постиже сагласност, јер нас повезује оно што је јаче од неких личних разлика – љубав према Новом. У том духу, наставимо заједно, са истом енергијом и вјером у оно што радимо. Нека нас љубав према Херцег Новом и осјећај заједништва воде и у времену које долази, на понос свих нас и свих генерација које долазе – закључио је Коњевић.
Катић: Узлазном путањом настављамо и у години пред нама
Предсједник Општине Стеван Катић је истакао да је Херцег Нови град визије и напретка те да све инвестиције које су реализоване или започете у протеклих 12 мјесеци показују да је град спреман да иде напријед, да се развија и остварује визије.
– Узлазном путањом настављамо и у години пред нама, јер Херцег Нови заслужује више и боље. Очекују нас капиталне инвестиције које ће донијети боље услове живота и значајно допринијети економском и културном просперитету града – рекао је он.
Катић је издвојио низ пројеката и милионска улагања у локалне саобраћајнице.
– Није ријеч само о санацији него и о градњи нових као што ће бити пут кроз Дреновик до Бајковине, дионица Т1 на Топлој 2 гдје је интензитет саобраћаја изузетно велики, проширење постојећег пута кроз насеља на Луштици у дужини од око 5 километара. Очекује нас велики посао у изградњи нових тротоара на више локација, наставку изградње нове јавне расвјете, уређењу степеништа, изградњи водоводне и канализационе мреже гдје смо посебан акценат ставили на могућност изградње новог водоводног система из правца Требињског језера – најавио је он.
Предсједник Општине је истакао да је Херцег Нови данас поново атрактивна туристичка дестинација, са преко 3 милиона остварених ноћења, да је незапосленост је на историјском минимуму, око 1.7%, а да буџет града биљежи нове рекорде што омогућава планирање нових капиталних улагања.
– Нови стратешки искораци биће изградња панорамског лифта од обале до центра града, затим пројектовање жичаре до тврђаве Шпањола која је у фази ревитализације. Тиме ћемо додатно валоризовати и учинити доступнијим бројне културно-историјске споменике, рекао је Катић.
Подршку државе, како је рекао, очекују за изградњу олимпијског базена, за који је комплетна документација спремна. Вишемилионске инвестиције договорене су и са Морским добром, а подразумијевају изградњу шеталишта од Титове виле према Старој бањи, од ресторана Адриатика до Каменара и даље до Верига, поплочавање платоа код споменика краљу Твртку и санацију и проширење лукобрана на Шкверу.
Посебно задовољство исказао је због, како је рекао, постигнутих рјешења око Болнице Мељине и Института „Др Симо Милошевић“.
– Оптимиста сам да ћемо у догледно вријеме добити и нову болницу, јер смо у сарадњи са ресорним министарством већ урадили значајан број корака у том правцу, а очекујем да ће и школа у Игалу ускоро угледати свјетлост дана, након што је држава откупила објекат старог Дјечијег одјељења за ту намјену – рекао је Катић.
Позвао је надлежне државне институције да се позабаве приватизацијом Вектра Боке јер се, поручио је, „проблем неће и не може сам од себе ријешити“.
Предсједник Катић осврнуо се на социјалну политику која је унапријеђена разним видовима подршке, али и на бригу о младима, образовним и здравственим установама, ученицима, спортистима, најстаријим суграђанима.
– Херцег Нови је заиста остварио завидан напредак, пркосећи изазовима, прерастајући у модеран град, љубоморно чувајући традицију и културу. Опет се можемо похвалити свјетским умјетницима који су били дио наше културне сцене и на тај начин изабрали да Херцег Нови буде прво мјесто њиховог гостовања у Црној Гори, рекао је Катић, а за спортисте истакао да су свијету показали колико талента и потенцијала има Херцег Нови, представљајући га достојно и часно, казао је Катић и подсјетио да ове године славимо 80 година КК Приморије, а наредне 100 година ватерпола на Шкверу.
– Херцег Нови мора бити град у који ће се остајати, у који ће се враћати и у који ће се долазити са радошћу, град отвореног срца и слободног духа, традиционалан, а опет у корак с временом. Вијековима је симбол заједништва и слоге, јединствен по много чему. То су вриједности које заједно морамо очувати и на том темељу градити будући развој – закључио је предсједник Општине.
Милатовић: Херцег Нови је наш заједнички понос
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић на самом почетку обраћања честитао је руководству Општине Херцег Нови на подршци при формирању Камерног оркестра, што представља примјер свим осталим локалним управама како се чува култура.
Херцег Нови је, како је казао Милатовић, кроз вијекове мијењано владаре, али никада није промијенио свој карактер, који је слободарски, поносан, тврдоглав у одбрани достојанства.
– Зато свако ко дође у Нови, не осјећа се као гост. Нови свакога прима објеручке. Три су ствари које Нови разликују од остатка Црне Горе. Прва, Нови је капија државе. На Дебелом бријегу почиње граница Црне Горе и што је Нови развијенији и повезанији, толико је цијела наша Црна Гора снажнија. Друга, то што је Нови град од интегритета. Овдје се власт не добија по инерцији. Овдје су грађани често гласали другачије од већине у Црној Гори и то није слабост. То је увијек био коректив. Као предсједник, желим да вам кажем да тај коректив поштујем. Трећи, а то је посебна култура и економија. Од Празника мимозе до Умјетничке школе, од Игала до Орјена, од бродоградње у Бијелој до нових марина и туризма, Херцег Нови има свој ритам и своју логику развоја и држава мора да је прати, а никако да је кочи – поручио је он.
Милатовић је истакао да је Херцег Нови данас међу најразвијенијим општинама у Црној Гори и у односу на економске параметре и нулту стопу незапослености, остварио је циљеве програма „Европа сад“. Рад на инфраструктури, снажна туристичка сезона, економски параметри, све су то ствари које радују, не само грађане Херцег Новог, већ цијеле Црне Горе.
– Мељине су ипак били прича са срећним крајем. Већ више од годину и по, Мељине су у јавном здравственом систему Црне Горе. Запослени имају сигурност, а грађани болницу која ради. То је успјех грађана Херцег Новог и успјех државе Црне Горе и примјер да се велики проблеми рјешавају када се ради заједно. Институт „Др Симо Милошевић“ је вриједност коју чувамо и морамо сачувати. Институт је понос цијеле Црне Горе. То није трошак, већ наша заједничка вриједност и хајде да заједно радимо на моделу, који ће му обезбједити стабилност, нову опрему и стални рад током цијеле године. Држава мора да сачува један од највећих брендова који Црна Гора има, да га модернизује и да покаже да здравље и знање морају бити и привреда и мисија – казао је он.
Милатовић је поручио руководству Општине, као и Влади Црне Горе да стоји на располагању да пружи сву могућу помоћ у овом задатку.
У осврти на инфраструктурни напредак Херцег Новог, предсједник државе поручио је да је веома важно да Црна Гора постане дио Европске уније.
– Да бисмо заједно градили обилазницу око Новог, да Нови ни у сред сезоне не стане ни за један минут. Потребна нам је модернизација и проширење ГП Дебели бријег, додатне траке, дигитални прелаз за локални промет и тзв „зелене траке“ за хтине и здравствене случајеве. На граници се брани углед цијеле наше државе, ефикасношћу и поштовањем грађана – истиче Милатовић.
Море је, како је додао, наслијеђе а не банкомат, због чега су потребне нове инвестиције у заштиту обале и плажа, пречишћавање отпадних вода, канализацију, а држава мора бити сигуран партнер да се новац од мора враћа мору и људима који живе уз море.
Када је ријеч о младима и знању, Милатовић је информисао да је покренуо предсједничку стипендију за најбоље студенте у Црној Гори.
– Млади су доказали да се успјех не мјери родбинским везама, већ заслугом и радом и зато, данас одавде из Херцег Новог желим да поручим да Херцег Нови треба да добије свој стипендијски предсједнички програм – Стипендију Мимоза. Зато желим да будем покровитељ овог програма и да заједно са својим тимом, са руководством Општине Херцег Нови радим на покретању овог стипендијског програма за младе из Херцег Новог. То је улагање које се једино највише исплати свима, јер свака стипендија значи једну младу особу која остаје у Новом, да гради Нови – поручио је он.
Предсједник Милатовић се осврнуо и на ситуацију са Вектра Боком, за коју је потребно изнаћи рјешење.
– Питање Вектра Боке мора бити ријешено, не на штету, већ на корист људи и у корист овог града. Зато позивам Владу и све стране, да се пронађе рјешење, које ће коначно ставити ову причу у функцију развоја Херцег Новог. Држава мора имати једнак однос према свакој општини, без обзира на то ко је на власти. Коначно је, ваљда, у Црној Гори дошло вријеме да више нема непослушних градова и ви овдје најбоље знате како је то када немате подршку државе и зато сте управо ви најпозванији да стално понављате да све општине морају добити исту подршку од државе Црне Горе – истакао је он.
Милатовић је на крају упутио, како је казао, четири кључне поруке.
– Прва је држави: ако је нешто добро за Херцег Нови, то је добро за Црну Гору. Друга је Општини Херцег Нови: наставите са одговорношћу и транспарентношћу. Држим вас за ријеч. Сваки еуро мора бити видљив и сваки пројекат у интересу грађана. Инвеститорима: добродошли сте, али уз два услова – да поштујете закон и Новљане. Овдје се не купује обала, већ улаже у будућност Херцег Новог. И на крају порука грађанима: нисте тражили привилегије, већ правду. Нисте тражили поклоне, већ партнере и данас их имате. Моја функција није да посредујем између партијских апетита, већ да штитим Устав Црне Горе, људе и вриједан рад сваке Општине, као што је Општина Херцег Нови. Херцег Нови није нечији град, већ наш заједнички понос. Херцег Нови је кроз историју учио све нас да се на граници брани слобода, да се на скалинама овог града гради снага, а под мимозом чува достојанство. Данас потврђујемо, европска Црна Гора почиње од градова који знају ко су и знају шта хоће, а Нови то зна и зато, поштовани Новљани и Новљанке, срећан вам Дан ослобођења и Дан општине. Живио нам Херцег Нови и живјела нам Црна Гора – поручио је предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић.
Уручене Октобарске награде и Повеља почасном грађанину
На свечаној сједници Скупштине општине Херцег Нови додјељене су и Октобарске награде музичком саставу Егзодуси, проф. Владимиру Рогановићу и Клубу добровољних давалаца крви Херцег Нови, као и Повеља Херцег Новог за звање почасног грађанина проф. Др Дарку Танасковићу.
Награде су додјељене према одлуци жирија учијем саставу су били: предсједник Боро Лучић, Милидраг Мајдов, Предраг Кузмановски, Јовица Миљановић, Дарија Банићевић, Марија Чворо, Слађана Вујовић, Гојко Ђурђевић и Зоран Лучић.
Награде је уручио предсједник Општине Стеван Катић.
Уз музику Егзодуса, Новљани су одрастали, заљубљивали се, стварали најљепше успомене, упознавали се са актуелним музичким дешавањима на тадашњој свјетској сцени. Током шест деценија постојања у Егзодусима је свирало преко 30 музичара. Последњих 40 година наступају у саставу – Зоро Мартинети вокал и труба, Небојша Војводић клавијатуре, Анте Крстовић, гитара, Ђорђе Радоњић, гитара и Раде Ћосо, бубњеви.
Како је казао Мартинети, велика је част бити добитник највећег признања града.
– Морам подсјетити на једну занимљиву чињеницу. Постојале су три групе које континуирано свирају преко 60 година. То су групе Rolling Stones, Golden Earring који су престали да постоје, а херцегновски Егзодуси још трају – истакао је Мартинети.
Владимир Рогановић упутио је захвалност граду, Градској библиотеци и читаоници и стручном жирију, лауреатима и драгим људима који му пружају подршку у животу и раду.
– Прилика је свечана, аудиторијум одабран и запитаћемо се гдје је данас наш Херцег Нови и како му је? Речено овдашњим дијалектом – кенова Херцег Нови? Много је у Новом Новога и важније доброгa Новога. У епохи када је на многим крајевима земаљског шара звоно људске савјети упало у бунар, овај град остаје зденац поштовања и толеранције, мјесто у чијем духу и култури и љепоти сањају, као животном простору, хиљаде душа из цијелог свијета. Хоће ли бити да је све овaко бајковито или је ово жељена имагитивна визура оног писца и енциклопедисте, новољупца упитаће се наш човјек. Упитаће се поштујући тиху логику медитерана гдје се почесто од снова живи боље него од јаве, при чему се ти снови хране погледом у прошлост, чак и више него очима упртим у будућност. Наше скале дакако памте давне славне прошлости којима нам се у сну укажу и чудеснијим него што су заиста били. Зато смо некада склони да славећи прошлост ставимо по страни чињеницу да данас у Херцег Новом живимо у миру, у поштовању и благостању гдје свако има шансу да напише своју причу среће. То се не подразумјева и не долази само од себе. Умјетнику, односно вјештом писцу, како је то записао највећи међу њима Иво Андрић „остало је од онога што није било и што никада неће бити прави најлепше приче о ономе што јесте“. То сам покушао да уградим у своје петокњижје о Херцег Новом и у све што радим и стварам. Вјерујем да се у овом добу Херцег Нови својим скалама успиње корацима сигурним и ходом упорним. Застане ријетко, али настави. Некада типично медитерански планемо, љутнемо се на њега, заправо сами на себе, а потом наставимо и схватимо када се подичимо Херцег Новим подичимо се нама самима. Зато чувајмо се, поштујмо се, волимо јер хвала Богу имамо кога и имамо шта и да чувамо и да поштујемо и да волимо – поручио је Рогановић.
Признање града симболизује више од награде, она је потврда заједништва, хуманости и спремности да помогнемо другима без очекивања, казао је предсједник херцегновског Клуба добровољних давалаца крви, који ове године слави десет година постојања, Зоран Срдановић.
– Када говоримо о даривању крви говоримо о најискренијем облику помоћи, јер крв не можемо купити, не можемо је произвести, можемо је само поклонити. Управо у том чину поклањања дијела себе лежи права величина човјека. Свака кап крви носи наду, свака донација значи живот, а свако наше окупљање у акцијама показује колико велико срце има наш Херцег Нови – казао је Срдановић.
На основу љубави према Херцег Новог, грађанином овог града сам се осјећао и прије овог свечаног тренутка, истакао је добитник Повеље града Дарко Танасковић.
– Ви сте ми својом добротом сада дали и право да се тако осјећам. Хришћански гледано, истинско је само оно право које је засновано на љубави. Због тога сам вам бескрајно захвалан, али то подразумијева и највећу могућу одговорност. Настојаћу да будем достојан те одговорности и то не само на ријечима – истакао је Танасковић.
У културно-умјетничком дијелу програма, уз камерни оркестар Камерата Херцег Нови, наступио је и Градски мјешовити хор Херцег Нови.
U prva dva reda što sjede niti jedna žena??