Министар финансија и социјалног старања, мр Милојко Спајић, са сарадницима и представницима Министарства економског развоја, одржао је данас састанак са представницима највећих трговачких ланаца који послују у Црној Гори, да би разговарали о рјешавању проблема раста цијена прехрамбених производа, а нарочито цијена основних животних намирница.
Црногорско тржиште је потпуно отворено и цијене се слободно формирају, укључујући и цијене основних животних намирница.
„Данас смо овдје да бисмо разговарали о расту цијена прехрамбених производа и да чујемо ваше образложење разлога раста цијена, чији смо сви свједоци. Влада Црне Горе улаже напоре да ублажи раст цијена и тиме очува куповну моћ грађана, али нам треба и помоћ трговачких ланаца. Охрабрује то што досадашњи подаци показују да ће туристичка сезона бити успјешна и надам се да ће то допринијети снижавању малопродајних цијена намирница, а нарочито основних“, истакао је министар Спајић.
Министарство финансија и социјалног старања и Влада немају могућност да утичу на промјене цијена на свјетском тржишту, али ни на маржу, односно профит, коју маркети додају на набавну цијену производа и ПДВ-а. Марже, односно профит, заузимају значајно већи удио у коначној продајној цијени, него ПДВ од 7%, који представља минималну стопу и који се примјењује на све основне животне намирнице.
Министарство финансија и социјалног старања, односно Влада, је недавно проширило листу производа који подлијежу нижој стопи ПДВ-а. Основне животне намирнице, међу којима су хљеб, брашно, млијеко и млијечни производи, маст, уље и јаја, подлијежу стопи ПДВ-а од 7 одсто. Владина намјера је била да се, проширивањем листе производа са нижом стопом ПДВ-а, допринесе заштити становништва од раста цијена и очувању животног стандарда.
Саговорници су сагласни да је пандемија корона вируса изазвала веома значајне поремећаје на свјетском тржишту, а увођењем забрана или ограничења у кретању, транспорт је постао значајно спорији и скупљи. Представници трговачких ланаца навели су да су трошкови поморског транспорта порасли за 2-3 пута у посљедњих 12 мјесеци. Они су сагласни да су раст трошкова поморског транспорта, али и велика тражња и сушни период у кључним земљама извозницама хране, као што су Аргентина, Бразил, Русија, Украјина и САД, довели су до раста цијена хране на глобалном нивоу за око 25% почев од 2020. године.
„Министарство финансија и социјалног старања и Министарство економског развоја интензивно разматрају један број кризних мјера, које би биле временски ограничене и које би довеле до регулације и снижавања малопродајних цијена основних животних намирница. На том путу, неопходна је заједничка сарадња свих нас“ нагласио је министар Спајић.
Представници Владе истакли су да је један од приоритета за ову годину да помогне опоравак привреде, али да то не смије ићи на штету грађана и утицати на њихову куповну моћ.
