Постумно објављена збирка прича „Новска чудеса“ херценовског књижевника Растка Јоветића, представљена је синоћ бројној читалачкој публици у башти Кући нобеловца Ива Андрића.
Књига је објављена као 27. у едицији „Бокељологија“ херцегновске Књижаре Со, након што је до рукописа дошао уредник издавачке дјелатности, писац и књижар Никола Маловић. Како је истакао, ријеч је о ученом писцу, чије приче неће никога оставити равнодушним.
-Да нисам прије неких двадесетак година прочитао књигу „Веље јаде“ покојног Растка Јоветића, ја заправо не бих знао какву смо ми књижевну величину имали у Херцег Новом. Онда сам прије неких шест мјесеци дошао у посјед рукописа „Новских чудеса“ и увјерио се да, ако није Растко Јоветић у тим чудесима бољи, свакако није гори од „Вељих јада“. Те приче, а има их 43, пуне су обрта и у збирци су остале само оне које прелазе књижевни цензус. Растко Јоветић је, како га је назвао рецензент Ђорђе Малавразић, „поета доцтус“, и свако ко буде прочитао двије или три приче а не цијело либро, установиће заправо како ми овдје имамо посла са врло образованим књижевником који нас на многим равнима усрећује и води приче чија се радња дешава у Херцег Новом, у залеђу, на полуострву Луштица… Дешавају се и у свијету, а историјски приче су смјештене и у доба турске власти, и у доба млетачке власти, у доба краљевине и у модерно доба, тако да неће бити онога ко ће бити равнодушан кад буде отворио „Новска чудеса“ Растка Јоветића.
Књига „Новска чудеса“ је својеврсна ризница необичних ликова и прича, која је писана да траје дуго.
Свака прича је интересантнија од оне друге и увијек на крају буде неки обрт. Буде ту разних ликова – калуђера, трговаца, убица, курви, буде оних који играју бришкулу, оних који пију, једноставно то је једна разуздана галерија ликова, готово као са слика Воја Станића, па је зато и насловна страна таква. Али, ово је књига писана и прављена да траје дуго, јер кад ви у неку књигу уложите доста времена, онда она и дуго траје. Ако ви напишете књигу за два мјесеца она ће и трајати толико колико обично трају романи ове „водитељске књижевности“, знаће читаоци на шта мислим, јер се те књиге не потражују дуго након промоција. Желим да вјерујем да ми данас удахњујемо дух животни у „Новска чудеса“ која ће, желим да вјерујем, трајати деценијама а не само овога љета, поручио је Маловић.
Ово је први пут да се у родном граду на овај начин представља Растко Јоветић, чија је књига кратких прича „Новска чудеса“ и као предмет право уметничко дело, казао је рецензент, теоретичар медија Ђорђе Малавразић, истакавши да је репродукција слике Воја Станића прикладно изабрана за насловну страну јер је са садржајем књиге повезује исти дух.
-Као што је Војо Станић сликао Херцег Нови зачудно, благо иронично и хуморно, тако су и Јоветићеви јунаци из бококоторског, највише 17. и 18. века, мада има и старијих прича, портретисани са великом мером зачудности, благе ироније и хумора. Да би до давне прошлости досегао, Расто је изабрао облик језика који се некад говорио у старој Црној Гори и на приморју, али је тај језик још жив, и познат и присан новим генерацијама. Овде је тај језик главни јунак кратких прича и делује као некакав прерано напуштени рудник чија богатства нису исцрпљена, па се сада на странама ове књиге ваде изнова, прерађују и прекивају у разне савремене алате и наките. Тај језик само још више повећава занимљивост прича Растка Јоветића, а он је за своје приповедање изабрао литерарни облик каже – имитације усменог приповедања обичних људи из народа, да би на прави начин осликао Херцег Нови из доба легенди и чудеса. Изгледа по свему томе као да су Расткове кратке приче од једнога лива, да су потпуно обузете једним процесом архаизације. Међутим, оне су суштински прожете и духом иновације , али ненаглашено, тако да то читалац сам мора да открије, поручио је Малавразић.
На промоцији су говорили и супруга и син Растка Јоветића, Бисерка Шварц и Никола Јоветић.
