Поводом уклањања спомен-обиљежја Рудолфу Каружићу Њуњу реаговали су из Грађанског покрета „Идемоооо”, а саопштење преносимо интегрално.
Јутрос, 25. августа, док траје туристичка сезона и Филмски фестивал, из центра
града је уклоњен споменик нашем ориђиналу ЊУЊУ, једна од најсликаванијих
фигура у Херцег Новом, која је својом симпатичном појавом давно превазишла
стварну особу, по чијем лику је урађен. Како извјештава локални медиј, уклањање
је извршено по налогу инспекције за културно добро, која је оставила општини три
дана за реализовање одлуке, јер споменик, постављен 2009. године „није имао
адекватну документацију“ по Закону о спомен обиљежјима. Кад је постављен
изазвао је негативне реакције мјештана, али је временом срастао за ту локацију и
више то није био димњачар с именом и презименом него лик којег обожавају
туристи, којем су фетишки додиривали нос за срећу (па је зато био угланцан и без
патине). Споменик „нашим ориђиналима“ био је важан дио туристичке слике града,
попут чувене скулптуре радника који вири из шахта у Братислави.
Спомиње се личност Њуња Каружића као сарадника окупатора током Другог свјетског рата, квантификује се његов значај као негативца. Да, Њуњо је салутирао, био је пргав, без чврстог става и карактера, радио је за сваку власт, а и за Мусолинијеву је
једном показао како ће да отпрхне, па су га карабињери стрпали у затвор. А он је
био само димњачар, обичан сиромашан човјек са говорном маном, без непца,
њуњавог гласа (одатле му и име) са којим су се збијале шале и којег нико није
могао да узима за озбиљно. Колико је књижевника, глумаца, композитора, чак и
црквених великодостојника у једном периоду живота било одушевљено Хитлером
и Мусолинијем?
Много њих, међу којима има и Нобеловаца и владика, али су њихова дјела надживјела пролазне идеологије. Њуњо за живота није урадио ништа значајно, поготово не велика дјела, али је постмортем постао препознатљив симбол града. У хајци на споменике по Црној Гори, хитно се нашао и овај споменик. Уклоњен је раном зором, по одлуци вјероватно самог предсједника Општине и уз сагласност Министарке културе, јер инспекција није сама дошла на лице мјеста и утврдила статус споменика а да је неко није претходно на то није навео. Заправо, све је то „скувано“ у кабинету предсједника
општине и његових „савјетника за естетику“.
Колико има спомен-плоча по Херцег Новом које су постављене без документације? Треба ли да сумњамо у правну основу фамозне плоче краља Стефана у порталу градског сата из 2020. или у скулптуру светице Црне Мадоне или бројне плоче погинулима уз путеве, и на обали? Треба ли да буду поскидана сва обиљежја за знамените личности попут Дуковића, Стевана Раичковића, Душана Костића, Марка Миљанова?
Има ли споменик Марку Миљанову адекватне папире или Сави Владиславићу ?
Нажалост, све ово скупа говори да није исти аршин, да неко из сјенке мјења
изглед града. Треба ли да сумњамо у затупљеност правним играма, које су само
покриће за доношење одлука које мијењају препознатљиве вриједности града. Је
ли разлог за уклањање Њуњовог споменика само ослобађање мјеста за нешто
друго? Да је власт иоле поштено размишљала нашла би начин како да се одбрани
од инспекцијског налога за уклањање. Споменик је израдила и поставила нека
претходна власт, новцем грађана Херцег Новог, а не неко приватно лице или
окупатор.
Дакле, у питању је још једна мутна радња врха новске власти, са крајње
примитивним разлозима. Чин уклањања се зато може тумачити крађом, јер је
урађен тајно и без знања званичних новских институција, па и скупштине општине.
Појединци из актуелене власти толико су се осилили у својим одлукама мјењања
под именом „уљепшавања“ да то постаје болесно по град и становнике. Благо
граду који нема већих проблема од Њуњовог споменика! Споменик ће морати да
добије озбиљну правну реакцију, наведно је у саопштењу ГП Идемоо.
