У херцегновском акваторијуму, Бококоторском заливу и на отвореном мору Црне Горе уочене су необичне врсте, јединке, које постепено насељавају ареал Јадрана. У потрази за храном до наших вода стигли су кит, бијела ајкула, риба „лав“ отровних бодљи и многе друге врсте. Да се дешавају интензивне биолошке активности у нашем подморју, узроковане разним утицајима на морски еко систем, који се мијења са климатским промјенама и уз снажан антропогени фактор, потврдио је за РТХН директор Института за биологију мора Универзитета Црне Горе, др Мирко Ђуровић.
У херцегновком акваторијуму прошле седмице појавио се кит, потом је уочен код Котора, па на отвореном мору код Бара, да би након тога био примјећен код Корната. Све чешће се говори о бијелој ајкули која је пронашла станиште у нашим водома, према снимцима рибара који улове и пуштају у море овај ријетки примјерак. Раније је и средоземна медвједица уочена на отвореном мору Црне Горе. Више није изненађење да су делфини становници наших вода, а оно што је интересантно да је откривено гнијездо морских корњача на Ади Бојани, као прво подручје гдје су гнијезда те заштићене врсте, на источној обали Јадрана, прича др Ђуровић.
-Имали смо у пар дана, неколико интересантних појава становника мора. Веома необичан је био улазак у Бококоторски залив великог кита (Балаеноптера Пхyсалус), друге по величини животиње на планети. То је иначе, пучинска врста, воли дубоке воде, њено станиште је Средоземно море. Врло је ријетко да кит уђе у залив. Први пут је забиљежена појава уласка кита у Бококоторски залив 2012. године, подсјетио је др Ђуровић.
Он истиче да је, посебно у ово доба године, залив оптерећен интензивним поморским саобраћајем.
-Када смо добили дојаву да је кит ушао у залив, упутили смо апел свим надлежним службама које врше контролу на мору и наравно, прије свих, Которској луци, оператерима крузера и бродовима који улазе у залив да обрате максималну пажњу да не би случајно дошло до судара са овако великом врстом, а ријеч је о јединки чија је величина преко осам метара. Имамо доста снимака из дрона и које су грађани достављали Институту и објављивали на друштвеним мрежама, навео је др Ђуровић.
Најчешће питање је да ли је кит, који је ушао у залив, опасан по купаче. Др Ђуровић потручује да нема разлога за бригу и страх од напада и блиских сусрета са овим врстама.
-Кит апсолутно није опасан. Издали смо упозорење за све бродове и барке које плове заливом о начину на који би требало да се понашају уколико га уоче у директној близини, да им се не приближавају на даљини мањој од 200 метара, да се полако крећу и посматрају са даљине овако јединствену животињску морску врсту. У сваком случају није искључен улазак у залив овакве врсте и у наредном периоду, јер ових китова има у Јадранском мору, додуше не у великом броју.
Велики кит, као и све друге врсте, истражују морска пространства и већином се крећу у потрази за храном, појашњава др Ђуровић.
-Ова врста се највише храни планктоном, истискају морску воду кроз специјалне органе. Сада је вријеме када је концетрација планктона у Бококоторском заливу на високом нивоу. Ове јединке се крећу у мањим групама, тако да је могуће да је било и других јединики ове врсте у близини. Кит је даље виђен у Добрим Водама, код Цавтата, а затим је уочен на Корнатима, тако да они прелазе изузетно велике раздаљине у току једног дана. Јадранско море искључиво користе за исхрану, напомиње др Ђуровић.
У Јадранском мору уочене су и млађе јединке бијеле ајкуле.
-Пораст температуре мора, као посљедица климатских промјена, основни је разлог што и ајкуле бораве у нашим водама. Саме климатске промјене узрокују и промјену понашања одређених врста, које су термофилне и које воле топлију воду. Сада Јадранско море доживљавају као свој ареал, који је сасвим погодан за њихов живот. Бијела ајкула је недавно уловљена 12 км од црногорске обале и оне се, углавном, креће у дубоким водама, као и китови. То су врсте које спадају у топ предаторе и хране се рибама. Због тих дојава, постоји бојазан грађана и туриста. И када идемо на плажу потребно је да се придржавамо правила, да пливамо у ограђеном простору, који је направљен првенствено због безбједности купача од глисера и пловила. Што се тиче ајкула, сматрам да ту нема никакве бојазни за уживање на нашим плажама. Море није наша природна средина, већ тих врста које живе тамо, поручује др Ђуровић.
У нашим водама станиште је посљедњих година, како температура мора расте, пронашла и риба лав, озлоглашена по отровним бодљама, а позната и по томе што се као деликатес нашла на многим трпезама.
-Ријеч је о инвазивној врсти, која је дошла из Црвеног мора и населила се у Медитерану. То је термофилна врста, која воли топлије воде. Забиљежен је велики број примјерака, дуж источне обале Јадрана, у Црној Гори, Хрватској, Албанији. Можемо сад већ са сигурношћу рећи да је ова риба успоставила своју популацију у Јадранском мору. Оно што је проблематично је да већина инвазивних врста, које су населиле Јадранско море, немају свог природног непријатеља. Велико је питање како ће се у будућности ширити популација, у смислу када немате предатора.
Фото: Данијел ЂорђевићДр Ђуровић упозорава да ова риба има изузетно отровне бодље.
-Већ одавно апелујемо на све риболовце, а посебно оне који се баве спортским риболовом, у роњењу са пушком, да буду веома обазриви уколико је сретну, и да покушају да избјегну било какав контакт. За разлику од других инвазивних врста, ова врста је деликатес, у смислу припреме и гастрономије. Треба бити опрезан и спретан приликом улова и припреме. Она је од прије неку годину постала стални становник Јадранског мора, указао је др Ђуровић.
У случају контакта са рибом лав, чији убод може да проузрокује и тешке посљедице, треба потражити медицинску помоћ.
-Прво треба избјегавати контакт са рибом, јер убод може да буде опасан, чак и фаталан. Апел за сваког ко наиђе на ову врсту је да треба да избјегне било какав контакт са њом, да напусти ту позицију. Уколико дође до убода треба да се јаве надлежним медицинским службама, указао је др Ђуровић.
Делфини су стални становници Бококоторског залива, а истраживања о њима и другим врстама се раде дужи низ година у Институту за биологију мора УЦГ.
-Примјетили смо да се делфини сналазе у цијелој поморској гужви, посебно, у љетним мјесецима. Туристи и грађани често имају прилику да их виде, и уживају у њиховом друштву.
Морске корњаче су, такође, присутне у Бококоторском заливу и на отвореном мору.
-Прво гнијездо морских корњача је откривено на Ади Бојани, гдје је корњача положила јаја. Младе корњаче су се излегле на Великој плажи у Улцињу. Цијело то подручје Аде Бојане и Велике плаже је интересантно за морске корњаче. Уколико и наредних година будемо откривали гнијезда можемо тај дио прогласити посебним подручјем за гнијежђење морских корњача, што би уједно било и прво подручје на источној обали Јадрана, указује др Ђуровић.
Научници Института за биологију мора УЦГ у контактима су са експертима из разних области, како за делфине, корњаче, китове тако и за друге врсте.
-Наша сарадња са колегама, посебно, из Јаранских земаља – Италије, Хрватске, Словеније, Албаније, је на изузетно високом нивоу. Размјењујемо податке, јер Јадран је заједничко море, што је од пресудне важности за разумијевање биологије сваке врсте. Да се подаци између институција размјењују правовремено и на прецизан начин, како бисмо кроз заједничке студије или научне радове, дошли до закључака за боље познавања биологије свих врста, њиховог понашања у Јадрану, сезонског кретања, временског размножавања, полагања јаја. Говоримо о свим заштићеним врстама, по свим међународним конвенцијама, о врстама које су мање или више угрожене, у смислу опадања њихових популација, не само у Јадранском мору, него у свијету.
Опадање популација заштићених врста и други облици угрожености посљедица је прекомјерног риболова. Постоји и велики антропрогени утицај на море, прије свега на обални туризам, поморског саобраћаја, који је изузетно интензиван. Сви заједно настојимо да кроз нека наша сазнања, препоруке, дајемо информације државним органима и међународним организацијама које се баве заштитом, да креирамо политике, које ће довести до ублажавања ових негативних појава. Заједно све земље Јадрана, својим дјеловањем и кроз различите међународне пројекте, настоје да одрже ове врсте и боре се за њихов опстанак, истакао је др Ђуровић.
Лабораторије Института за биологију мора Универзитета Црне Горе налазе се од Улциња до Херцег Новог , од Бококоторског залива до отвореног мора. Сједиште Института је у Котору у оквиру којег постоји и Акваријум Бока.
Акваријум ради већ пету годину у континуитету и даје посебан приказ јадранских врста. Акваријум у згади Института отворен је сваким радним даном од 9.00 до 21.00 час. Посјетиоци могу да виде дио живог свијета Јадранског мора, а намијењен је дјеци и свим љубитељима природе и мора.
-Један од циљева Акваријума је да дјеца, уз учење биологије, имају прилику да дођу и да виде уживо организме о којима уче у основној и средњој школи. На лицу мјеста могу да виде како се понашају, да науче од наших аквариста како се хране, размножавају, да се упознају са занимљивостима специфичним за сваку врсту, објашњава др Ђуровић.
Институт за биологију мора у сарадњи са Природњачким музејом Црне Горе, организује изложбу живих организама и препарираних врста ајкула. Изложба „Ајкуле Јадранског мора“ ће бити отворена 10. јула у Акваријуму Бока у склопу Института у Котору.
Из Института за биологију мора позивају све заинтересоване да посјете фејсбук страницу, да им се јаве, да пошаљу снимак, фотографију морских врста или појава на мору, а за све што их занима добиће одговор и едукативну поруку стручњака.
