У Суторини је данас традиционално обиљежен 4. јул – Дан борца, у знак сјећања на дан када је прије 84 године отпочео општенародни устанак народа у бившој Југославији. Вијенце су на спомен-комплекс палим борцима положили представници локалне власти, мјесних заједница, делегације општинских одбора Котора, Тивта и Будве, те представници војних пензионера и потомци бораца.
Предсједник Скупштине општине Херцег Нови, Милош Коњевић је подсјетио на догађаје из 1941. године, када је у Београду 4. јула донесена одлука о подизању устанка против фашизма.
-Та историјска одлука и храброст која је из ње проистекла, промијениле су ток историје наших народа. Иако су оставиле дубоке ожиљке, утемељиле су вриједности на којима и данас градимо наш идентитет – слободу, солидарност и антифашизам. Зато је важно да учимо млађе генерације да слобода није поклоњена, већ изборена. Да историја није терет, већ темељ. И да само поштовањем прошлости можемо сачувати будућност. Нека Дан борца буде подсјетник да је слобода вриједна сваког труда. Нека нам буде путоказ – да и у овом времену, као и у прошлом, останемо људи који не окрећу главу, већ стоје усправно, чувајући оно што је часно, заједничко и праведно, поручио је Коњевић.
Потпредсједник СОБНОР-а, Љубенко Боровић, истакао је да је 4. јул један од најзначајнијих датума наше историје у 20.вијеку.
-Овај дан и овај скуп су јавна исповијест, колективно сјећање које опомиње, буди, храбри и бодри, кријепи и учи. Дан борца је дан када су народи и народности Југославије кренули на општенародни устанак, дан када смо побиједили, а не изгубили. На овај дан сјећамо се многобројних који су пали за отаџбину, ради вјере у боље сјутра. То је било њихово бирање части умјесто потчињавања неправди, јачем и снажнијем. То је оно што ниске душе утамничене ропским ланцима не могу да схвате, нити да разумију, поручио је Боровић.
Према ријечима Оливере Доклестић, представнице ОБНОР-а, свако подсјећање на историјске догађаје носи дубоку симболику:
-Пред спомеником смо погинулим родољубима из Суторине и спомен бистом Јанка Бека, комунистичког активисте и првоборца, једног од оних који се нису мирили са чињеницом мирне окупације – а заправо затомљавања идентита народа којем је припадао, те је био активно укључен у позадински рад и активности Орјенског батаљона.
Након капитулације Италије с јесени 1943., заједно сам Михаилом Грбићем, командовао је партизанском јединицом од 80 боараца, углавном некадашњих логораша са Мамуле. Јединица је покривала подручје западне Боке, Црквица и Цуца, до Граховца и Леденица, уз одржавање позадинских веза из којих су добијали потребне информације о кретању јединица и снадбијавању храном.
Комунистичка партија је повлачила све конце народноослободилачког покрета, како у војно-стратешком, тако и у организационом смислу. Јесен 1943., по заузимању територије Боке, ово подручје је остало без активиста народноослободилачког покрета, па је одређено да се 15 њих врати из рубних дјелова и да у Боки наставе свој рад. Међу њима су били: Лука Матковић, Јанко Беко, Вељко Ћатовић, Ђуко Перчиновић, Видо Цвјетковић, Душан Новаковић и многи други, казала је Доклестић.
Предсједник МЗ Суторина, Боро Лучић, подсјетио је да је меморијални комплекс изграђен прије око четрдесет година, те да су у његовој изградњи учествовале и тадашње млађе генерације, што је, како је навео, још један вид генерацијског преношења вриједности.
-Јако је важно да се из године у годину окупљамо и обиљежавамо Дан борца – да се подсјећамо да сви заједно – Бока, Црна Гора и народи бивше Југославије, кроз заједништво можемо побиједити сваког непријатеља. Сигурно је да нико, када је почео Други свјетски рат, није мислио да ће бити ни лак ни кратак. Сви су знали да предстоје велике жртве – што потврђују и имена наших колега, мјештана, пријатеља и рођака, који су дали своје животе за слободу. Само преношењем тих искустава и поука на млађе генерације можемо осигурати да оне буду достојне својих предака и свјесне вриједности слободе и заједништва, истакао је Лучић.
Обиљежавању Дана борца присуствовао је и Конзул Републике Србије у Херцег Новом, Мићо Роговић.
