Из Удружења поморских капетана Црне Горе поводом Међународног дана помораца су саопштили да на овај дан имају обавезу, али и потребу да јавности скрену пажњу на наше поморце, који су неодвојив дио глобалног ланца поморског и људског ресурса чијим великим доприносом се одвија међународна поморска трговина, одржава свјетска економија али и грађанско друштво уопште.
– Наши поморци су у свакодневно ризику у току вршења својих радних дужности и то често, нажалост и све више, у зонама високог ризика као што су пиратерија, ратна дејства, пандемије, забране изласка на копно, итд.
Они обављају своје дужности на високо професионалном нивоу иако су током трајања уговора одвојени од својих најдражих, породица, пријатеља, одсутности у породичним весељима и жалостима…
Зато, није случајно речено да поморац „једе крух са седам кора“.
И поред тога, захваљујући техничко-технолошком напретку, успостављању нових хуманијих радних стандарда који се односе на услове уговора ово занимање и даље остаје актуелно и обећавајуће за многе младе људе. Оприједљење за ово занимање младе људе ће научити на поштовање радних дужности, задатака и претпостављених, тимском раду, поштовању и култури опхођења са другим поморцима различитих вјера, нација, боје коже, култура… То су вриједности које се данас у пословном свијету и те како цијене и траже.
Такође, наши поморци имају значајан утицај на остваривању укупног бруто друштвеног производа.
Дакле, без дилеме – „НАВИГАРЕ НЕЦЕССЕ ЕСТ ВИВЕРЕ НОН ЕСТ НЕЦЕССЕ“ – „Навигати се мора а живјети није неопходно“, навели су из Удружења поморских капетана ЦГ.
Међународна поморска организација (ИМО) је на конференцији у Манили 2010 донијела резолуцију којом препоручује земљама чланицама да обиљеже 25.06. као Међународни дан помораца.
УПКЦГ изражава похвалу Министарству поморства (Министарство) да по први пут, након доношења ове резолуције обиљежава овај дан, иако је то била обавеза и претходних министарстава који су имали поморство у свом дјелокругу рада и одговорности.
-Поводом овог дана у обавези смо да саопштимо да се не примјењују, у потпуности, захтјеви међународних конвенција које се односе на образовање, обуку и издавање овлашћења помораца ( СТЦW) као и стандарди за посредовања при запошљавању помораца (Конвенција о раду помораца – МЛЦ 2006) што може да има тешке посљедице по поморце. То је потврдила Европска поморска агенција за сигурност (ЕМСА) а свакако да то потврђује и наша стварност.
За примјену преузетих међународних стандарда и надзор најодговорније је Министарство и од њиховог ефикасног рада зависи успјешност примјене.
Институционална одговорност Министарства је била да организује рад на ефикасан И функционалан начин и да за те послове обезбиједи људске и друге ресурсе. Нажалост, то се до сада није десило.
Свједоци само да Директорат за поморску и унутрашњу пловидбу, чији рад од када је дошао на његово чело нови в.д. директор Удружење подржава, обавља послове и Директората за поморску привреду, поморце и праћење прописа. То нам говори да је дјелокруг рада и одговорност између ова два директората измијешан чиме се значајно умањује ефикасност али и одговорност запослених. Поред тога, стручни капацитиети Директората за поморску привреду, поморце И праћење прописа су недовољни за обим И значај послова за које су надлежни па је хитно потребно да се овај директорат кадровски ојача са стручним људима.
Министарство је, на другој страни, најодговорније и за доношење, примјену и надзор законске регулативе, што до сада није случај.
У систему образовања и обуке помораца, имамо појаве “платати (бревет) и носи” (“цасх & царрy”). Примјена обавезних услова или критеријума који се односе на предаваче и испитиваче у систему образовања И обуке помораца не постоји у пракси. Удружење, поздравља недавну одлуку Министарства о подмлађивању испитног кадра за стицање звања И оспособљености помораца али начин на који је то урађено је непримјерен и неприхватљив. У исти кош јавно су стављени сви они који су свој посао, дуги низ година, обављали часно и професионално са онима који су имали личне користи.
Немамо уређен систем посредовања при запошљавању помораца па имамо нелегалне појединце који се баве овим пословима односно имамо агенције из окружења које су ван система ЦГ. Ово за посљедицу има да интереси помораца нијесу заштићени односно да држава није преузела дио одговорност за то. Зато имамо да поморци плаћу укрцај, да имају штетне уговоре, да им је радно окружење на броду испод стандард, да И након искрцаја остају неисплаћени, итд. Са друге стране, немамо тачан број активних помораца, у којим звањима и на којим врстама бродова раде, вријеме укрцаја/искрцаја, итд. На основу тих параметара Министарство је требало да доноси политике за унапријеђење овог вриједног људског ресурса.
Још немамо Колективни уговор за поморце који раде на страним компанијама а који је неопходан предуслов за заштиту њихових интереса. Зато позивамо Министарство да хитно, у трипартитном дијалогу, покрене доношење овог уговора.
Када се Министар поморства хвали да организује “Оцеан Раце”, за коју смо разумјели да је опредијелио милионску суму новца, онда има обавезу и да обезбиједи ефикасну организацију и неопходне ресурсе у свом Министарству без којих нема стварне примјене преузетих међународних обавеза. Досадашње “реформе” о којима говори Министар су у суштини “питурање преко ружине”, зато га позивамо да почне са истинским реформама, саопштено је из Удружења поморских капетана Црне Горе.
