Здравствени туризам не смије бити третиран као споредна тема. Ријеч је о изузетно важном облику туризма са јасним развојним потенцијалом који захтијева стратешко планирање, прецизну међуресорну координацију, јачу институционалну подршку и законски оквир усклађен са стварним потребама тржишта.
Ово је поручено са сједнице Координационог Одбора здравственог туризма одржане 4. јуна, у чијем су фокусу били програми подршке за унапређење конкурентности привреде за 2025. годину, статус законодавног и стратешког оквира са аспекта развоја здравственог туризма, те стање у Институту “др Симо Милошевић”, као носиоцу здравственог туризма у Црној Гори, саопштено је из Привредне коморе.
Марина Шаковић, Министарство економског развоја истакла је да је у оквиру Програма за унапређење конкурентности привреде за 2025. годину, посебна пажња посвећена развоју сектора здравствених услуга, са циљем јачања његове конкурентности и стварања основе за развој здравственог туризма у Црној Гори.
-Ова програмска линија намијењена је микро, малим и средњим предузећима која се баве пружањем здравствених услуга, а која кроз модернизацију и улагања у нову опрему могу значајно унаприједити квалитет и стандарде својих услуга, чиме се стварају предуслови за развој здравственог туризма. У фокусу подршке налази се набавка савремене медицинске и терапијске опреме, која је директно везана за основну дјелатност предузећа, а све са циљем унапређења понуде према домаћем и страном тржишту.
Укупан буџет за ову програмску линију износи 150.000 еура, а износ појединачне подршке може износити од 1.000 до 30.000 еура. Интензитет финансирања досеже до 70% оправданих трошкова, без ПДВ-а. Подршка је усмјерена искључиво на нова улагања, уз јасно прописане услове за учешће и обавезу привредних субјеката да имају регистровану дјелатност из области здравства закључно са 31. децембром 2024. године.
Привредници су похвалили овај програм и изразили наду да ће и остала министарства препознати значај оваквих и сличних програма те пружити подршку њиховој реализацији.
Предсједник Одбора, др Зоран Ковачевић казао је да би у припреми програма за наредну годину требало приступити озбиљније, са већим разумијевањем значаја здравственог туризма и сектора здравства.
-Важно је да буџет буде прилагођен тим приоритетима, а програм јасно дефинисан и обликован у том правцу. Захваљујемо се Министарству економског развоја на досадашњој уложеној подршци и препознавању потенцијала – поручио је он.
Сандра Бојанић, Министарство туризма говорила је о новом закону о туризму и угоститељству са освртом на Програм развоја здравственог туризма, истакавши да је од кључне важности да представници привреде и стручне заједнице дају своје коментаре.
-Посебно је важан члан који дефинише пружање услуга у љечилиштима. Он се мора дефинисати као шири појам који обухвата и природне ресурсе и географско подручје, а не само зграду – истакла је она.
Према њеним ријечима, неопходно је јасно дефинисати појам здравственог туризма И примарни мотив доласка туриста у дестинацију, да би се класификовало као здравствени туризам.
-Потребно је да ова два закона, Закон о туризму и угоститељству и Закон о здравственој заштити, нађу заједничку тачку и буду међусобно усклађени – апострофирала је Бојанић.
Када је у питању Програм развоја здравственог туризма, навела је да је он истекао 2023. године те да је имао је карактер пилот-пројекта.
– Ипак, Министарство туризма, за сада нема у плану израду наставка документа, јер питање надлежности још увијек није јасно дефинисано и није прецизно утврђено да ли је здравствени туризам у надлежности Министарства здравља или Министарства туризма. Док се то не разјасни, Министарство туризма неће самостално покретати нови програм, али ће у оквиру Стратегије развоја туризма планирати активности које се односе на здравствени туризам – истакла је она.
Казала је да ће Закон о туризму и угоститељству у наредних 10 до 15 дана бити упућен на јавну расправу и послат Европској комисији на мишљење.
Чланови Координационог Одбора упозорили су да се игнорише стручно и институционално знање привреде које је грађено годинама. Посебно су указали на потребу да представници привреде буду активно укључени у радне групе, јер без њихове експертизе и искуства ниједан закон неће бити функционалан.
-Здравствени туризам не може бити само споредна тема, то је облик туризма са јасним развојним потенцијалом који захтијева стратешко управљање и прецизну међуресорну координацију – поручили су они.
Предсједник Координационог Одбора, др Зоран Ковачевић истакао је да је кључно да се искористи ова прилика како би се обликовао законски оквир који ће одговарати стварним потребама тржишта.
-Треба омогућити да сви они који су носиоци понуде, чланови овог Координационог одбора, а који се баве разним облицима здравствено-усмјерених услуга, имају прилику да допринесу садржају закона. Здравствени туризам није само санација повреда насталих током боравка туриста, већ и унапређење здравља кроз различите специјализоване услуге: од боравка у љечилиштима, до услуга института, клиника, па и стоматолошких процедура – казао је он.
Нагласио је да Црна Гора има јединствену прилику да своју туристичку понуду утемељи на природним љепотама, клими, минералним изворима и другим ресурсима који погодују развоју здравственог туризма. Управо зато, потребно је да институционална подршка буде јасна, снажна и континуирана.
Представница Министарства просвјете, Славица Вујичић осврнула се на спровођење Стратегије паметне специјализације Црне Горе, која је обухватала период од 2019. до 2024. године.
-Нажалост, нисмо успјели да јасно позиционирамо здравствени туризам као засебну област унутар стратегије. Иако смо кроз рад иновационе радне групе предложили рјешења и активно комуницирали с Министарством здравља и Министарством туризма, дошло је до прекида подршке. Конкретно, покренули смо пилот-пројекат подршке одрживом и здравственом туризму, ангажовали експерте и ушли у фазу имплементације – али је Министарство здравља, промјеном приоритета, обуставило даљу подршку – истакла је она.
О стању у Институту „Др Симо Милошевић“ – Игало говорио је предсједник Координационог Одбора и директор ове институције, др Зоран Ковачевић. Он је истакао да се Институт крајем 2023. године нашао пред стечајем због вишегодишњих финансијских проблема, изгубљених судских спорова, неуспјешне приватизације и посљедица пандемије КОВИД-19.
-Уз подршку Владе Црне Горе, крајем 2024. године израђен је План реструктурирања вриједан око 80 милиона еура, који је Скупштина акционара усвојила почетком 2025. године. Планом је предвиђена санација дуговања и улагање од преко 60 милиона еура у обнову капацитета и организацију пословања – навео је он.
Нагласио је да је током 2024. године, упркос губитку иностраних партнера, Институт остварио веће приходе у односу на 2023. годину за преко 800.000 еура, захваљујући усклађивању цијена са реалним трошковима и рационалнијој цјеновној политици. Повећане су и зараде запослених у просјеку за 30%, чиме су обустављени радни спорови који су претходних година коштали Институт преко 9 милиона еура. У оквиру плана, продата је и стара зграда Дјечијег одјељења за 4,87 милиона еура, чиме су измирене готово све обавезе према приватним повјериоцима. У току је процес обезбјеђивања преосталих средстава од стране државе и других акционара.
-Институт Игало, упркос изазовима, остаје кључни носилац понуде здравственог туризма у Црној Гори, а План реструктурирања представља темељ за његов опоравак и модернизацију – закључио је он.
