Поводом Дана Универзитета и 51 године рада најстарије високошколске институције у Црној Гори, одржана је свечаност на којој је у докторе наука промовисано 26 доктора наука. На свечаности су додијељена посебна признања професорима Универзитета Црне Горе који су се нашли међу 2% најцитиранијих научника у свијету, према престижној Станфорд листи.
Ректор Универзитета Црне Горе, проф. др Владимир Божовић, рекао је да славимо оно што Универзитет најдубље одређује, знање које се ствара и предаје. Универзитет Црне Горе је свјетионик у мору брзих и плитких сигнала и зато не жели да буде најгласнији, већ најсмисленији, а друштво се поправља систематично и посвећено у учионицама, а не дневно-пиолитичким и медијским триковима за једнократну употребу.
-Славимо нове докторе наука, чије су тезе пуне трагова мукотрпног рада, питања на која, можда, још увијек не постоје одговори, али голицају машту и призивају креативна лутања кад се скрене ван утабаних истраживачких стаза. Славимо и најбоље студенте, младе људе, чији таленат, рад и постојаност воље јесу основа за ведрији поглед на будућност ове земље. Оно што им можемо понудити више од сваке награде јесте увјерење да овај Универзитет остаје њихов ослонац, не само док студирају, већ и када пођу да мијењају свијет, поручио је Божовић.
Он је рекао да у сарадњи са најуспјешнијим привредницима из Црне Горе Универзитет поставља нову парадигму, не само подршке, већ и повјерења.
-Документ који је недавно свечано потписан није пуки уговор, већ манифест наше вјере у будућност, вјере у младе људе, знање, заједничку изградњу друштва, које своје најбоље не препознаје само на свечаностима, већ им отвара врата и пружа подршку да постану ослонац наше економије, културе и јавног живота, рекао је Божовић.
Ове године се, како је истакао, први пут додјељују посебна признања научницима са Универзитета Црне Горе, који су, према подацима Станфордове базе података, сврстани међу два одсто2% најцитиранијих истраживача у свијету.
-Та чињеница није само професионално достигнуће. То је врло снажна порука да се упорношћу, интегритетом и преданошћу истини гради научна релевантност која прелази границе земље и језика. То је и порука да се глас са нашег Универзитета итекако чује у глобалном научном разговору. Они су најбољи и најљепши доказ да је могуће из мале земље, попут наше, бити на врху свијета. То је снажан подстицај за све људе у Црној Гори, навео је Божовић.
Улога Универзитета, како је рекао, није да подигне тон, већ да подигне ниво и у времену брзине одговор остаје исти- мислити споро, али темељно и слободно.
-И можда најважније – Универзитет није само академско знање. Он је заједница у којој неко открива прву љубав према науци, неко своју улогу у друштву, а неко и самог себе. И та заједница је јака онолико колико је спремна да се преиспитује, да прашта, учи, да ствара простор за оне који долазе. Зато на ову 51. годишњицу нека наше најдубље обећање буде да ћемо и даље градити Универзитет који има своје памћење и поштовање према претходницима, али и визију – Универзитет који стоји као свјетионик у мору брзих и плитких сигнала, Универзитет који не жели да буде најгласнији, већ најсмисленији, рекао је Божовић.
Сигуран је да се друштво не поправља дневно-пилитичким и медијским триковима за једнократну употребу, него систематично и посвећено у учионицама. Проф. др Гојко Јоксимовић са Електротехничког факултета казао је да бити признат међу два одсто најуспјешнијих свјетских научника веома значи, али најважнија је, како сматра, порука младим људима да не треба да имају предрасуде, комплекс ниже вриједности и да се из мале Црне Горе, са малог и младог Универзитета могу радити истраживања препозната и вриједна пажње у свијету.
-Није потребно много новца, нису потребни велики тимови, довољно је да људи имају континуитет у својим истраживањима, да су истрајни и упорни у остваривању својих циљева и резултат ће да дође, увјерен је Јоксимовић.
Доктор наука Исидора Ровчанин-Драговић са Медицинског факултета сматра да радови промовисаних доктора наука итекако могу бити примјењиви.
-И мој рад је био такве природе, гдје је са истраживачима из Барија, тим са Медицинског факултета покушао да молеколарно билошке аспекте, микро РНК молекуле истражи као потенцијалне биомаркере ране фазе Алцхајмерове болести, која је неизљечива. Данас нам је приоритет да је препознамо што раније, јер напредује тихо и дуго, током 20-30 година прије него што се манифестује и то је био фокус мог докторског рада. Имали смо запажене резултате, који су награђени на једној свјетској неуролошкој конференцији. Не можемо да кажемо да је то сјутра примјењиво, али носи велики потенцијал и то је велики успјех цијелог тима Медицинског факултета, рекла је Ровчанин-Драговић.
Најбољи студент са Електротехничког факултета Марко Болевић казао је да плакета УЦГ представља велико признање за његов досадашњи рад и успјех и додатну мотивацију за даљи напредак.
-Студирање јесте изазовно и захтијева много упорности. Има успона и падова, али упорност и истрајност у кључним моментима, када је најизазовније резултира успјехом. Планирам да останем у Црној Гори, усавршавам се у својој области и, надам се, биљежим нове успјехе, рекао је Болевић.
Посебна признања за изврсност и препознатљивост научноистраживачких резултата уручена су истакнутим професорима Универзитета Црне Горе који су се нашли међу два одсто најцитиранијих научника у свијету, према престижној Станфорд листи. У конкуренцији стотина хиљада истраживача широм свијета су: проф. др Љубиша Станковић, проф. др Игор Ђуровић, проф. др Срђан Станковић, проф. др Гојко Јоксимовић, проф. др Владимир Пешић, проф. др Мартин Ћаласан и проф. др Александра Клисић.
Промовисао је 26 доктора наука, а то су: Дарко Благојевић са Филозофског факултета, Неда Бошковић са Института за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, Сања Чаловић-Ненезић са Филозофског факултета, Марија Драганић са Филозофског факултета, Милена Ђокић са Биотехничког факултета, Александра Гезовић Миљанић са Металуршко-технолошког, Олга Јокановић са Биотехничког факултета, Кренар Кепушка са Природно-математичког факултета, Милена Лопичић са Медицинског факултета, Снежана Љешњак са Института за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, Павле Маловић са Факултета за спорт и физичко васпитање, Лука Мартиновић са Електротехничког факултета, Нада Марстијеповић Ђурђић са Поморског факултета, Михаило Мицев са Електротехничког факултета, Мирјана Недовић Вуковић са Медицинског факултет, Арбен (Бајрам) Османи са Факултета за спорт и физичко васпитање, Коста Павловић са Природно-математичког факултета, Маја Раичевић са Медицинског факултета, Исидора Ровчанин – Драговић са Медицинског факултета, Дамир В. Синдик са Економског факултета, Гордана Станојевић са Медицинског факултета, Иван Тепавчевић са Филозофски факултета, Ерол Вревић са Факултета за спорт и физичко васпитање, Јелена Вучинић са Медицинског факултета, Тијана Вукадиновић са Медицинског факултета, Милица Вукчевић са Економског факултета.
У складу са правилником о награђивању најбољих студената за област техничких, природно-математичких и медицинских наука, награде су припале студентима Медицинског факултета Божидару Ћаћићу (9.93) и Електротехничког факултета Марку Болевићу (9.87); за област друштвених наука студенту Факултета политичких наука Марку Вулевићу (10.00) и Факултета за туризма и хотелијерство Милици Медојевић (9.90); а за област умјетности студенткињи Факултета ликовних умјетности Милици Биговић (9,89).
Проф. др Ваугхан Р. Воллер са Универзитета Минесота (САД), један од водећих свјетских стручњака у области нумеричког моделирања термалних и хидротермалних процеса, индустријског процесирања метала, биоинжењеринга и заштите животне средине, именован је за почасног професора УЦГ, на основу одлуке Вијећа Машинског факултета.
