Министарство правде прихватило је три од четири предлога измјена Кривичног законика, које је током јавне расправе предложио Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ) уз помоћ адвоката Мирка Бошковића.
Измјене Кривичног законика које су дале додатну заштиту запосленима у медијима ступиле су на снагу у јануару 2022. године. Тада су, на иницијативу СМЦГ, уведени квалификовани облици кривичних дјела угрожавања сигурности, тешког убиства, тешке тјелесне повреде и принуде, када су нападнуте особе које обављају посао јавног информисања, а због тог посла.
СМЦГ је пратио и анализирао примјену закона у пракси, након чега су закључили да кривично-правну заштиту треба додатно унаприједити. Зато су у фебруару 2025. предложили измјене које имају за циљ бољу заштиту медијских радника и радница те других особа које раде у јавном интересу.
Строже казне за лаке тјелесне повреде над новинарима
Пошто наношење лаке тјелесне повреде тренутно са собом не повлачи високе казне, СМЦГ је предложио да се за то кривично дјело уведе квалификовани облик – када је жртва новинар или друга особа обавља посао од јавног значаја.
У таквим случајевима, казна би била строжа – на примјер од једне до три године затвора за основни облик, а од шест мјесеци до пет година за тежи облик, када је употријебљено оружје или слично средство.
Проширити појам “угрожавања сигурности”
Будући да је кривично дјело угрожавања сигурности једно од најчешћих облика угрожавања безбједности медијских радника и радница, сматрамо да треба размислити о проширивању инкриминисане зоне код основног облика.
У садашњој верзији закона, пријетње се односе само на живот и тијело жртве или њој блиских особа. Међутим, у пракси, новинарима се често пријети имовином, отмицом или другим озбиљним стварима.
Зато смо предложили да се ово кривично дјело прошири и на пријетњу “неким другим тешким злом”, што би судовима омогућило да у пракси под ову норму подведе различите врсте озбиљних пријетњи.
Прецизније казне за принуду над новинарима
Тренутно законско рјешење предвиђа казну за основни облик принуде у трајању од три мјесеца до три године, док у случају да је дјело квалификовано као свирепа пријетња или пријетња убиством – казна је шест мјесеци до пет година.
Такође, актуелним Кривичним закоником прописано је да, ако је принуда извршена над особом која ради посао од јавног значаја – попут новинара – казна је шест мјесеци до пет година.
Ипак, наш правни тим проблематизовао је то што закон не прецизира да ли се то односи само на основни облик принуде или и на принуду која је квалификована због свирепости или тешких пријетњи.
Сматрамо да то може довести до парадокса да се дјело које укључује двије квалификаторне околности – примјера ради, свирепост и напад на новинара – кажњава исто као дјело са само једном таквом околношћу.
Зато је СМЦГ предложио да се ова норма прецизира тако да јасно разликује казне у зависности од тога да ли се дјело односи на основни (од шест мјесеци до пет година затвора) или већ квалификовани облик (од једне до осам година).
Додатно, предложили смо и додатне казне ако су посљедице озбиљне – попут тешке повреде (до десет година затвора) или смрти (до 12 година).
Квалификовани облик прописати и код прогањања
На крају, СМЦГ је предложио да се и за кривично дјело прогањања уведе квалификовани облик – када је жртва новинар. Сматрамо да је ово посебно важно јер истраживања из региона показују да су новинарке често жртве прогањања. Нажалост, овај предлог није усвојен, јер је Министарство сматрало да је већ покривен другим законским одредбама. Ипак, СМЦГ остаје при ставу да ова заштита мора бити јасна и посебна, због специфичног положаја медијских радника и радница.
