Црну Гору је прије 46 година, 15. априла 1979. године, у 7 часова и 19 минута, погодио катастрофални земљотрес јачине седам степени Рихтерове скале, који је однио 101 људски живот, док је у Албанији било још 35 жртава. Страдали су градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља. Уништен је огроман дио модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дјечије заштите, 240 школских објеката. Посебно су страдали културно-историјски споменици концентрисани углавном у најугроженијем приморском појасу (манастири, цркве, музеји, архиви). Велике штете претрпјела је саобраћајна путна мрежа – оштећено је око 350 км магистралних и 200 км регионалних путева. Једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве ликвифакције (течења тла), клизишта и одрони.
До краја 1979. године регистровано је 90 јаких накнадних земљотреса, са магнитудом већом или једнаком 4.0, преко 100 земљотреса са магнитудом 3.5 – 4.0, као и скоро 10.000 слабијих потреса. Процијењена штета је била готово 4.5 пута већа од националног бруто производа. Директне материјалне штете су износиле 4.5 милијарде америчких долара, што је на данашњем нивоу еквивалентно вриједности од преко 16 милијарди долара.
Наш суграђанин Ђорђе Сијерковић, мјештанин Баошића, дипломирани инжењер електронике, те године студент, три мјесеца након земљотреса направио је низ фотографија и видео записа оштећених и разорених домова на ривијери.
-И данас су те фотографије узнемирујуће. У десет секунди нестало је све оно што су људи стварали деценијама, казао је Сијерковић.
Прије 15-ак дана снимио је и објекте који су изграђени на мјесту порушених.
-Тако ће генерације које то нису доживјеле, а боље што нису, видјети како је то некада било и препознаће о ком се објекту ради према фотографијама из данашњих дана, рекао је наш саговорник.
Планира да фотографије које има, направи у већем формату и можда направи сталну поставку у Баошићу.
