Имајући у виду да је у току измјена Програма привремених објеката за подручје морског добра за период 2024 – 2028 година, али и значај и потребу да се у најбољем интересу свих грађана приморских општина што ефикасније управља обалном зоном, све црногорске приморске општине -Херцег Нови, Котор, Тиват, Будва, Бар и Улцињ, јединственог су става да је неопходно сачекати изјашњење Скупштине Црне Горе о предлогу Заједнице општина у вези измјена и допуна Закона о морском добру, прије него што Влада Црне Горе донесе било какву одлуку у вези управљања морским добром.
Како је саопштено из Заједнице општина сматрају да би свака одлука донесена прије парламентарног изјашњења била исхитрена и могла би довести до даљих компликација у управљању обалним подручјем.
-Изражавамо јасан став да није примјерено радити петогодишњи програм привремених објеката који Јавно предузеће за управљање морским добром преговара са Владом Црне Горе, све док Скупштина Црне Горе не донесе одлуку о предлогу Заједнице општина. Умјесто тога, предлажемо да се до доношења коначне одлуке настави са праксом потписивања анекса уговора са закупцима купалишта и објеката, како би се одржао привредни континуитет у обалној зони и избјегла правна несигурност у пословању.
Подсјећања ради, на састанку одржаном у Општини Тиват, челници приморских општина закључили су да постојећи модел управљања обалном зоном задире у надлежности локалних управа, онемогућавајући им контролу и одлучивање о великим дијеловима сопствене територије. Стога је неопходно хитно преиспитивање законске регулативе односно редефинисање надлежности Јавног предузећа за управљање морским добром и усвајање рјешења која ће приморским општинама обезбиједити пуну аутономију у управљању обалним подручјем. Позивамо надлежне државне органе да уваже овај став свих приморских општина и да омогуће враћање ингеренција локалним самоуправама, што ће допринијети равномјернијем развоју обале, бољем управљању ресурсима и већем учешћу локалних заједница у доношењу одлука које директно утичу на њихов економски и туристички просперитет.
Приморске општине Црне Горе остају отворене за дијалог и конструктивну сарадњу у циљу доношења најбољих рјешења за будућност наше обале као нашег највриједнијег ресурса и грађана који у великој мјери од ње зависе, наведено је у саопштењу.
Подсјећамо, челници шест црногорских општина потписали су у децембру прошле године, заједничку Иницијативу за измјене и допуне Закона о морском добру, Закона о планирању простора и изградњи објеката И Закона о лукама. Иницијативу су потписали предсједници општина Херцег Нови, Тиват, Бар и Улцињ, Стеван Катић, Жељко Комненовић, Душан Раичевић и Генци Ниманбегу, као и предсједница Скупштине Општине Котор Маја Мршуља и потпредсједник Општине Будва Никола Јовановић.
У Иницијативи је наведено да су Морском обалом, као највреднијим дијелом црногорске територије, све до 1992. године управљале општине. Након 1992. године ови послови се у цјелости централизују оснивањем Јавног предузећа Морско добро које у име државе преузима надлежност за управљање морском обалом. Почев од августа 2013. године јавно предузеће остварује своје функције супротно Закону о привредним друштвима, али и Закону о унапређењу пословног амбијента чијим је ступањем на снагу престао да важи Закон о јавним предузећима и којим је утврђен прелазни рок од три године за реорганизацију јавних предузећа у привредна друштва. У случају Јавног предузећа Морско добро та законска обавеза до данас није спроведена, што доводи у питање правну ваљаност свих његових одлука које су донесене по истеку наведеног рока.
