Стручњаци, а не лаици треба да причају о менталном здрављу, SOS линија покренута након трагедије на Цетињу највјероватније ће остати трајно активна, најчешћи позиви су због анксиозности, панике, депресије и усамљености, а проблеми младих леже у очекивањима и мотивацији. То су неке од порука са велике студентске трибине „Ментално здравље и здравствени систем Црне Горе: изазови и перспективе”, коју су организовали Студентски парламент Универзитета Црне Горе у сарадњи са Студентским радиом Крш, Студентским вијећем Медицинског факултета и студентском организацијом MOMSIC. Трибина одржана у препуном амфитеатру Медицинског факултета прва је у низу догађаја у вези са менталним здрављем, криминологијом, казненом политиком и вршњачким насиљем.
Министар здравља Војислав Шимун, рекао је да је након трагедије на Цетињу, индивидуалну подршку затражило око 30-ак пацијената из тог града, а што се тиче СОС линије, било је око 400 позива, од чега 200 интервенција.
-Интересантно је да од људи који су се јавили за интервенцију, 60 одсто никада прије није тражило психијатријско-психолошку помоћ. Око 90 одсто оних који су позвали је зреле животне доби, односно 40 година и више. Разлози за позив углавном су анксиозност, паника, депресија и усамљеност, истакао је Шимун.
Са Министарством просвјете, како је додао, организован је низ едукативних радионица, психолошког брифинга, а циљна група су наставници, родитељи и дјеца.
-Ментално здравље је слагалица и једну коцкицу чини здравствени дио, али ту су и други апскети, који се односе на социјални аспекет, безбједност, образовање и васпитање, економски фактор. Све су то области живота које морамо на адекватан начин његовати и у том сагласју омогућити подизање менталног здравља на виши ниво, сматра Шимун.
-Имамо 23 психијатра ангажована у дому здравља и 26 психолога, 28 психијатара и 21 психолога у болницама, осам специјализаната психијатрије, три специјализанта дјечје адолесцентне психијатрије и три специјализанта медицинске психологије. За ову годину смо планирали још 14 специјализација из области психијатрије, три из дјечје адолесцентне психиијатрије и двије из медицинске психологије, навео је Шимун.
У оквиру Института за јавно здравље биће формиран и Центар за ментално здравље.
-Министарство здравља је у самој фази финиширања Програма за унапређење менталног здравља у Црној Гори 2024-2026. Очекујемо да ће за неколико седмица овај документ бити усвојен. Неопходна је и континуирана едукација медицинских радника. Треба нам и подршка осталих ресора и свих грађана, а посебо студената, који су генератор свих промјена, казао је Шимун.
Одговарајући на питања студената, рекао је да у три дома здравља у Андријевици, Колашину и Тивту нису формирани центри за ментално здравље, али да ће то ускоро бити учињено.
Директор Клиничког центра Црне Горе, Александар Радовић, подсјетио је да је отворена нова Клиника за психијатрију, а у тој здравственој установи постоји и Центар за рани развој.
-У нашим редовима раде психијатри, психолози, психотерапеути, логопеди, соматопеди. У задње вријеме је примљен значајан број средње медицинског кадра и на тај начин јачамо пружање здравствених услуга, казао је Радовић.
У одговору на питања студената, рекао је да је Клиника за психијатрију модеран објекат који пружа апсолутно све услове за лијечење пацијената и рад професионалаца. На Клиници ради 14 психијатара, још три љекара су на специјализацији, а има и седам психолога.
-Ово је установа отвореног типа, односно пацијенти који се код нас хоспитализују су пацијенти који добровољно прихватају хоспитализацију и лијечење. Први пут је формирано и отворено Одјељење дјечје адолесцентне психијатрије. Имамо четири дјечја психијатра и још три љекара су на специјализацији, навео је Радовић.
Поручио је да о менталном здрављу треба да причају стручњаци, а не лаици.
-Када се деси немили догађај јави се много сензационалистичких наслова, који обично нису истинити, и ми смо ти, који заједно са вама то треба да исправимо, а то није лак пут, јасан је Радовић.
План је, како је рекао, да СОС линија покренута након трагедије на Цетињу, остане трајно активна.
Психолошкиња, Радмила Ступар Ђуришић, појаснила је да је важно освијестити доживљену трауму и да постоји период превазилажења.
-Некада ће вам нанијети трауму, а траума је оно што нас мијења. Зато је важно да сви знате да је психологија пријатељ. Психологија је наука, која вам даје сјајну превенцију менталних болести. Не постоји јача таблета од књиге филозофске гране, која се бави психологијом“, ријечи су Ступар Ђуришић.
На питање студената о најчешћим проблемима са којима се та популација суочава, одговорила је да су то очекивања и мотивација.
-Некад очекивања не буду адекватна. Некад се прецијенимо, некад потцијенимо и онда смо ни тамо ни овамо. Нисмо на прави начин оцијенили професора, предмет, а ни сопствене могућности. Онда долази до анксиозности. Зато је ту психологија, да покуша да вас научи да када бирате циљеве они буду сврсисходни, реални и одрживи, појаснила је Ступар Ђуришић.
Почетна анксиозност, како је објаснила, зове се трема и има је свака одговорна особа.
-То значи да сте одговорни, да оно што радите схватате озбиљно. Узбуђење ће да буде саставни дио тога. А анксиозност настаје када сам ја одговоран, желим, и моји родитељи желе, другари желе и моја заједница жели, а ја сам некако на пола. Мало сам прескочио овдје, мало тамо, ово мало не знам, а можда ме то неће питати и одатле креће анксиозност. И ако је то на једном испиту, то можда није проблем, али ако је сам на сваком испиту такав, ако сам такав када бирам партнера, као и за друге ствари у животу, онда је то проблем, појаснила Ступар Ђуришић.
Специјалисткиња психијатрије, Мирјана Варагић, нагласила је да људи треба да схвате да имати ментални поремећај није разлог за стид.
-Цијели систем је ту да нам пружи подршку онда када са много мање интервенција и улагања, много ефикасније можемо направити промјену и превазићи проблем. Менталним поремећајима се у здравственом систему Црне Горе бавимо на три нивоа, а то је примарна, секундардна и терцијарна здравствена заштита, подсјетила је Варагић.
Акценат је ставила на примарну здравствену заштиту и центре за ментално здравље, који функционишу у оквиру домова здравља.
-То су отворене службе у оквиру домова здравља. Важно је да знате да није потребан упут, нема процедуре, већ су врата центара за ментално здравље отворена за све. Можете доћи кад пожелите, да договорите третман, подијелите дилеме, потражите савјет. У центрима за ментално здравље поред психијатра раде психолог, социјални радник и медицинске сестре, рекла је Варагић.
Превенција у менталном здрављу, како је навела, била је прилично запостављена, али ствари се мијењању.
Варагић сматра да је дискутабилно да ли постоји апсолутно здравље, али тјелесно здравље, ментално здравље и социјално окружење треба да буду усклађени како би се људи осјећали харомонично у тијелу и глави.
На питање студената о важности телемедицине казала је да она може да буде веома корисна нарочито да се неко одлучи да потражи савјет, или помоћ, али је контак лицем у лицем између терапеута и пацијента незамјењив.
