Црној Гори неопходна је снажна диверсификација и јачање домаће производње, како би се могло говорити о одрживом економском расту, оцијењено је на конференцији „Економски изазови и инвестициони потенцијал Црне Горе“. Посебно је апострофиран и проблем мањак радне снаге, и одлазак најбољих из државе.
У оквиру конференције одржан је панел „Економска транзиција – анализа препрека и смјернице ка одрживом развоју“, саопштено је са Конференције на којој су учествовали представници Владе, Привредне коморе ЦГ, Економског факултета, ЕРБД, ЦБЦГ,у организацији портала Банкар.
Савјетница црногорског премијера за економску политику Милена Миловић је, говорећи о перспективама развоја, подсјетила на године кризе, након којих је Црна Гора, ипак, и поред свих изазова показала добру дозу стабилности; стопа економског раста је била динамочна и раст био преко 5 одсто, задржана је макроекономска стабилност уз пад стопе незапослености, а у 2024. забиљежена је најнижа стопа инфлације још од 2021…
– У фискалној сфери биљежи се стабилност јавних финансија, контунирани раст прихода буџета, пад јавног дуга, што све даје позитивну слику. Пројекције Министарства финансија су да ће се наставити економски раст, који је за 2025. пројектован на 4,8 одсто уз наставак пада незапослености, и може се говорити о позитивним трендовима – очекује Миловић.
Са овом пројекцијом, међутим, није се сложила професорица Економског факултета, проф. др Маја Баћовић, која је најавила представљање истраживање професора овог факултета за мај ове године, гдје су постављајући макро-економски модел, наши професори економије били много ближи пројекцији коју је за 2025. недавно изнијела ЕБРД, када су економисти ове европске банке казали да очекују пораст у Црној Гори од 2,9%.
– Најављена стопа од 4,8% је мало превише оптимистична, јер економски раст у Црној Гори завистан од кретања извоза и инвестициних активности, а у претходној години имали смо пад извоза; мислим да неће бити боље ни у 2025. због ситуације са производњом електричном енергије, па нема јасног извозног оптимизна, чак и ако се ојача туризам – указала је она.
Навела је да морамо водити рачуна да је Црна Гора изузтно увозно зависна, и на сваки еуро који се потроши, 66 центи оде на увозне производе, па се значајан дио раста одлива на увозну куповину, а у мањој мјери се снажи домаћа произвосња.
– Раст економске активности има смисла ако снажи домаћу производњу, јер ако трошите више из увозних набавки, ви снажите инострану производњу – казала је она, и подсјетила да нам је извозна активност испод 20 одсто БДП-а.
Недостатак радне снаге и даље огроман проблем
Потпредсједник Привредне коморе Црне Горе ПKЦГ Никола Вујовић је, говорећи о томе шта су највеће баријере црногорске привреде навео да ће представници микро и малог бизниса увијек рећи да је највећа баријера неликвидност и извори финансирања, али је борба против сиве економије битна, јер „сива економија смета сваком нормалном привреднику „.
– Анализа ПKЦГ показала да је ипак кључна баријера недостатак радне снаге, и бојим се да ћемо брзо, за годину двије, доћи у ситуацију да причамо о опстанку. Више то неће бити бизнис баријера, већ ствар опстанка, и то се нпр. види највише у секторима туризма, пољопривреде и грађевине – казао је Вујовић.
Kоментаришићу увођење института сталног сезонског радника, казао је да је то добар искорак, али је поновио да је недостатак радне снаге и даље огроман проблем.
– Ако 2028. године ако уђемо у ЕУ, шта онда? Шта када будемо на том јединственом тржишту рада? Све најбоље из Црне Горе ће отићи у ЕУ, и имаћемо још већи проблем – сматра Вујовић, уз напомену да нама запад ништа не дугује, него сами треба своје интересе да заштитимо у својој кући, и договоримо у ком правцу ћемо да радимо.
Вицегувернер Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) др Никола Фабрис подсјетио је да финансијска стабилност добија све већи значај у вријеме кризе, јер је вријеме показало да је сада циљ да више не долази до сломова финансијских система.
– Улога ЦБЦГ је да обезбиједи стабилан банкарски систем и настојимо да креирамо адекваран правни амбијент, па смо у прошлој години припремили 16 закона хармонизовних са правилима ЕУ… Сада имамо јак банкарски систем, отпоран на шокове. Ликвидна актива банкарског система је 1,6 млрд ЕУР, водимо рачуна да банкарски систем не предузима ризике, па је знатно смањен проценат лоших кредита… Депозити су на историјском максимуму, прелиминално на крају 2024. године износили су 5,5 млрд ЕУР – казао је он.
Фабрис је казао да рочност депозита јесте проблем, као и изражен проблем неликвидности црногорске привреде, уз велики број правних лица са блокираним рачунима.
Он се сложио са осталим панелистима да је наша економија високо зависна од туризма, а да индустрија и пољопривреда дају скроман допринос, што појачава ризик на разне врсте шокова.
– Чињеница је да постоји ниска продуктивност, скромно улагање у истраживање и развој, изражени су демографски проблем, и постоји озбиљан мањак радне снаге. Зато треба спровести диверсификацију привреде, што не може преко ноћи, и за то вам треба 5,6 и више година, да опоравимо сектор производње, развијамо зелену економију и смањимо зависност од туризма – казао је Фабрис.
Обвезнице грађанима конкуренција банкарским каматама на штедњу
На питање о активирању капитала појединаца, који је у значајној мјери депонован у банкама, Фабрис је казао да је то на појединцу, да изабере гдје пласира своја средства, и уједно процијени ризик.
– Банкарски систем ипак је најисугурији, постоји заштита депозита до 50.000 еура. Ипак, иницијатива је на Министарству финансија, када ће донијети одлуку о емисији обвезница грађанима, и сигурно је да има простора, и то подржавам – јер ће то бити конкуреција банкарском систему, да и он онда понуди више каматне стопе на штедњу – казао је Фабрис.
Премијерова савјетница Милена Миловић је казала да ће Министарство финансија сигурно да иде у емисију обвезница грађанима.
– То је једна добар начин да грађани пласирају средства, повољније него што им нуде банке, и добро је да кренемо са емисијом обвезница – казала је она.
