Медицина је након годину пуно сазнала о карактеру корона вируса. Антигена структура је изолована и врло јасно дефинисана, тако да је на основу њих развијено доста вакцина, које се технолошки разликују,па се препоручује имунизација, оцијенила је гостујући у Јутарњем програму РТ ХН, Др медицинских наука Вјерослава Славић, област клиничке имунологије, сарадница на Медицинском факултету у Подгорици и начелница Центра изврсности за биомедицинска истраживања у Институту „Др Симо Милошевић“ у Игалу, као једини центар такве врсте у Црној Гори.
-Корона вирус се преноси аеросолом, као и сваки други вирус, који је склон мутацијама. Тачкасте мутације се дешавају и на другим протеинима, тако да вирус брзо мутира. Ријеч је о категорији РНК-а вируса, који има једноланчани генетски материјал и ту су чешће и брже могућности, да дође до замјене једне са другом аминокиселином, тако да се добију вирулентни сојеви, на које организам другачије реагује. Оно што је кључно да су изоловане његове главне антигене структуре, корона која има, и тај гликопротеин јесте јасно дефинисан и био је основа за прављење вакцина. У мутацијама долази до малих промјена у самој структури,што је у том распореду битно за функционисање протеина, објаснила је др Славић.
У оптицају су три типа вакцине,о којима се највише говори, а то су европска Фајзерова, руска Спутњик В и кинеска Синофарм.
– Ја лично јесам за вакцинацију, јер је један од начина да боље припремим свој организам за сусрет са корона вирусом. Кинеска вакцина Синофарм ,о којој се тренутно највише прича, је класична вакцина, на коју смо навикли. То је вакцина која је направљена од мртвих антигена и не би требало да изазове никакве нежељене ефекте. Код вакицнације се иначе мора бити опрезан, кад се врши селекција ко би је требало примити. Објављено је да је њена безбједност таква, да је могу и да приме дјеца. Други тип су тзв. векторске вакцине, гдје има један вектор – носилац гдје су накачена та антигенска структура, и ту је руска вакцина Спутњик В, те вакцина британско-шведске фармацеутске компаније „Астра занека“ и америчка Џонсон Џонсон. Суштина приче је да се та антигенска структура, накачи на лимфни чвор и да се ту одвија та презентација и ми практично диригујемо својим имуним одговором. И то јесте нова технологија у производњи вакцине, тај тип вакцине је почео први пут да се ради када се појавио Сарс, образложила је др Вјерослава Славић.
Трећи тип вакцине је она која је изазвала највише полемике.То су америчке вакицине типа Фајзер и Модерна.
– Како они дефинишу, то РНК тип вакцине. Том вакцином се уноси онај дио РНК-а молекула, који стимуше синтезу тог антигена, што је најновија технологија и код таквих вакцина треба бити опрезан, јер ми ту не можемо да диригујемо колико ћемо створити тих антигенских структура. И то јесте вакцина, за коју стручна јавност још увијек неће да изађе са некаквим ставом. Када се унесу те стране антигенске структуре, организам мора да буде добро сагледан, јер неће свако исто реаговати. Кад је у питању Фајзерова вакцина, ту су већ пријављени озбиљни негативни ефекти, укључујући и анафилактичке реакције, алергије, навела је др Вјерослава Славић.
Она сматра да они, који генерално немају озбиљније здравствене проблеме, треба да обаве вакцинацију, што јесте једини начин да се врате у нормалан живот.
– Што се тиче стицања колективног имунитета, вакцинација јесте нешто што је најсигурнији и најбољи начин за борбу против корона, па и било ког другог вируса. Овдје је ријеч о пандемији, што значи да је корона вирус присутан у свим земљама на свим континентима. Ако неко крене са стварањем колективног имунитета, а његове комшије то не раде – онда су ограничене могућности. Најновији званични податак да је код нас нешто мање од 57.000 становника преболовало Ковид 19. Међутим, за постизање колективног имунитета треба да се тај проценат креће од 60 до 80 одсто становника –за што би требало да постоје серолошки трагови, да је човјек заштићен. На срећу, ми у Црној Гори смо мали узорак, указала је др Вјерослава Славић.
Вакцинације против короне су почеле, релативно скоро и нису завршене клиничке студије, искуствене да би тврдили колико би могао да траје имунитетет.
– Постоје параметри на основу којих се прати. Један од научника, који је био везан за развој вакцине Спутњик В, одговорно тврди да заштита створена њиховом вакцином траје двије године. И за тип Модерна вакцине се изашло са периодом имунизације годину до двије. То је питање времена, а и сваки човјек ће на другачији начин да реагује. Мислим да ће и ту бити варијација.
За ревакцинацију се још увијек није заузео став. Сачекаћемо да се зна колико тачно траје имунитет. Неутралишућа су антитијела код оних који су преболовали корону. Заузет је став да се код њих сачека са ревакцинацијом. Имуни систем има фасцинантну меморију. Код тежих случајева опоравак од короне траје и шест мјесеци. Ту треба бити опасан са вакцинацијом, оцијенила је др Вјерослава Славић.
Статистика је јасно показала да све земље, углавном, бившег Варшавског пакта, које су имале законску обавезу о спровођењу БСЖ вакцинације, имају мању стопу смртности од корона вируса. И код нас је мања стопа смртности у односу на друге земље.
– Једна од земаља Запдне Европе је Португал, гдје је примјећено да је стопа смртности и обољевања била знатно мања у односу на сусједну Шпанију, која није спровела БСЖ вакцинацију. БСЖ вакцина стимулише целуларни имунски ћелијски одговор и то је да су, једноставно, ти лимфоцити припремљени за сусрет, не само са короном, него и осталим вирусима.Ту студију су радили научници из Западне Њемачке. Вријеме ће показати и да ли ће њихова платформа БСЖ вакцинације, уродити плодом, чиме настоје да помогну свом становништву.
Др Вјерослава Славић сматра да ће скором имунизацијом и у Црној Гори становништво заштитити од короне.
