Држава доноси законе а примјењују их општине, па је неопходна континуирана комуникација између јединица локалне самоуправе и централних власти, сагласни су учесници округлог стола који је одржан у Заједници општина Црне Горе, на иницијативу Одбора за просторно планирање. Тема округлог стола који је окупио бројне представнике општина била су три законска текста у форми предлога и то закон о легализацији бесправних објеката, закон о изградњи објеката и закон о уређењу простора, којима се око 80 одсто надлежности државе преноси на општине, у складу са децентрализацијом, саопштено је из Заједнице општина.
Општине су, како је нагласио предсједник Одбора за планирање Заједнице општина Марко Лалевић, имале највише примједби на Предлог закона о легализацији бесправних објеката. Општинама је спорно предложено рјешење којим се утврђује обавеза јединицама локалне самоуправе да оснивају Комисију која ће вршити преглед објеката на терену и утврђивати тачност геодетских елабората са стварним стањем. Како геодетски елаборат израђују лиценциране геодетске агенције и сносе одговорност за свој рад, и контролу њихових елаборате врше Комисије Управе за некретнине, сматрамо сувишним да се образују општинске Комисије које ће вршити преглед бесправног објекта и контролисати геодетске елаборате, јер нису стручни за дату област.
-У чл. 25 и 28 којим се прописују накнада за урбану санацију и накнада за коришћење простора, напомињемо да се ради о намјенском локалном приходу који се усмјерава за комунално опремање насеља у коме се врши легализација. Исти се не може користити за финансирање (члан 40 Предлога закона)оснивања и рада државне Управе за легализацију, у складу са овим предлогом. Уколико обрађивач не прихвати ову сугестију, подсјећамо на обавезу предлагача закона којим се смањују примици или увећавају издаци да, у фази припреме закона, предложи други одговарајући приход, што је изричито прописано чланом 7 Закона о буџету и фискалној одговорности” сматрају у Заједници општина Црне Горе.
И поред исказаних примједби Заједнице општина, Предлогом није измијењен концепт утврђивања листе бесправних објеката. Интенција Предлога закона је да нелегални градитељи упишу своје објекте у катастар непокретности у складу са чланом 8 Предлога закона. Мишљења смо да утврђивање листе бесправних објеката, треба да буде у надлежности једино стварно надлежног органа за послове идентификације, уписа и евиденције објекта – Управе за некретнине. Јединице локалне самоуправе немају надлежност за идентификацију бесправних објеката, ни могућности за ангажовање геодетских агенција за извршење ових послова. Напомињемо и то да геодетске агенције не могу приступити идентификацији објекта и премјеру без сагласности власника објекта, што у крајњем ове норме чини непримјењивим.
На састанку је разматрана и сугестија општина да удаљеност границе сусједне парцеле треба преиспитати, као евентуални блокирајући механизам легализације у случају када власник сусједне парцеле одбије да да сагласност, као И предлог да се укине ријешење које предвиђа удаљености од сусједне парцеле за објекте до 500м2, јер се ради о већ изграђеним објектима који постоје на терену годинама/деценијама.
Јединице локалне самоуправе имале су примједбе и на Предлог закона о уређењу простора. Како је Предлогом закона додато и неколико нових поглавља, као што је комора архитеката и планера, Одбор је у свом Изјашњењу сугерисао неопходност организовања поновне јавне расправе. Осим тога, Одбор је законодавцу сугерисао да се законом препознају и локални објекти од општег интереса, које би требало задржати ради превазилажења недостатака у планској документацији. Такође, Одбор је предложио да се законом предвиди могућност ангажовања приватних привредних друштава за општине које не буду у финансијској и кадровској могућности да оснују сопствено, или са једном или више општина, предузеће за израду планске документације.
Када је у питању Предлог закона о изградњи објеката општине сматрају да, будући да Морско добро обухвата највреднији дио територије једне општине и да је то од суштинског значаја за развој јединица локалне самоуправе, тражили смо надлежност ЈЛС-а за доношење Програма привремених објеката у зони морског добра и сагласност ЈЛС-а на Програм привремених објеката за подручја националних паркова.
Како се привремени и помоћни објекти овим законом третирају као објекти за које се не издаје грађевинска дозвола, потребно је прецизирати у чијој надлежности је инспекцијски надзор над њима, сматрају у општинама.
С обзиром да се ради о три кључна закона за рад и развој локалних самоуправа у области просторног планирања, изградње објеката и легализације, као и на то да су настале значајне измјене у достављеним Предлозима у односу на Нацрт закона који је био на јавној расправи, општине су тражиле да се одржи нова Јавна расправа, што није прихваћено.
Ипак, из Министарства су нагласили да општине куцају на отворена врата и да је заједнички циљ да се ураде што квалитетнија законска рјешења, имајући у виду и потребе општина, њихове капацитете али и оно што су захтјеви Европске Уније када је у питању ова проблематика. Зато су доносиоци одлука сагласни да се највећи могући опсег примједби јединица локалне самоуправе уврсти у предложене акте, а да се подзаконским документима прецизније дефинишу одређене области, наравно, уз могућност измјене и допуне закона у складу са праксом.
