Антибиотици представљају једно од најмоћнијих оруђа у здравству, омогућавајући лијечење заразних болести опасних по живот и подупирући критичне интервенције у медицини, као што су хемотерапија, хируршки захвати, трансплантација и друго, саопштено је из Института за јавно здравље поводом Свјетске недјеља свјесности о антибиотицима.
Међутим, нарастајућа отпорност (резистенција) бактерија на антибиотике пријети да поткопа достигнућа модерне медицине. Хитно су нам потребни нови антибиотици, али има их премало у припреми, а бактерије отпорне на антибиотике се развијају брже него што нови производи могу да дођу на тржиште.
Математичке пројекције указују на могућност да до 2050. године број смртних случајева, који се могу приписати инфекцијама изазваним бактеријама отпорним на антибиотике, порасте на 10 милиона годишње уколико човјечанство не уложи напоре на сузбијању отпорности бактерија на антибиотике или ти напори не буду довољно ефикасни.
У оквиру Одјељења за бактериологију, Центра за медицинску микробиологију Института за јавно здравље Црне Горе, налази се Референтна национална лабораторија за праћење резистенције на антимикробне љекове (РЛ). РЛ од 2016. године континуирано прикупља податке о резистенцији најзначајнијих патогена на кључне антибиотике у оквиру националне мреже, која укључује све јавно-здравствене микробиолошке лабораторије. Подаци се достављају Свјетској здравственој организацији (СЗО), а једном годишње се објављују на wеб страници СЗО. Квалитет података који се шаљу и објављују гарантују екстерна и интерна контрола, којима координира РЛ.
Морамо се подсјетити да употреба антибиотика, а поготово прекомјерна и нерационална, најважнији је покретач настанка отпорних бактерија. Добра вијест је да бактерије могу да поврате осјетљивост на антибиотике уколико не долазе дуже вријеме у контакт са овим љековима. Стога је обавезно да се пажљиво односимо према антибиотицима како би нове генерације могле да преузму ово драгоцјено насљеђе.
