Другој конференцији за новинаре 37. Филмског фестивала Херцег Нови присуствовао је дио екипе филма „78 дана“ редитељке Емилије Гашић, као и представници студентских филмова.
Филмско остварење „78 дана“ редитељке Емилије Гашић приказано је друге вечери у оквиру такмичарске селекције дугометражног играног филма. Филм је свјетску премијеру имао у Ротердаму, након чега је кренуо његов живот на бројним међународним фестивалима, гдје је освајао и награде.
Смјештена у 1999. годину, током НАТО бомбардовања, радња филма уводи нас у мало мјесто у Србији гдје након очевог одласка у војску, старије сестре Соња и Драгана започињу видео дневник на кућној камери. Дани пролазе док снимају мирну природу око себе, дрхтаво ноћно небо током ваздушних напада и задиркивање своје седмогодишње сестре Тијане. Ствари почињу да се мијењају када мистериозни дечак и његова стидљива, млађа сестра стигну из Београда и уселе се у комшијску кућу. Ускоро, нова пријатељства, први пољупци и прва разочарања замјењују страх од бомби.
Редитељка Емилија Гашић каже да је све кренуло од њених породичних касета, којих имају јако пуно и које је требало да дигитализује.
-Дуго сам размишљала на који начин бих могла да направим филм и искористим тај формат, али тек током пандемије када сам нашла снимке из тог периода, којих се нисам сјећала, јер сам их потиснула, схватила сам да желим да снимим филм. Нема пуно филмова чија је радња период бомбардовања и хтјела да направим филм који изгледа као касета коју ви налазите 25 година касније, гдје испливавају разне ствари које сте заборавили, потиснули и којима се нисте бавили, каже редитељка.
Емилија је била дијете у том периоду, има двије старије сестре и та динамика односа јој је, како каже била јако позната.
-То нисам видјела много код нас на филму и жељела сам то да прикажем, јер се сјећам тог периода, својих родитеља и њихових забринутих лица, каже редитељка и додаје да свака трагедија, сви ратови и конфликти се преносе на генерације које долазе.
За глумицу Милицу Гицић ово је прво професионално искуство. Како каже, изазовно, али и прелијепо и забавно. Рођена је након дешавања које овај филм обухвата, али дјевојке су мање више исте у тим периодима, које год вријеме било.
-Дјевојка, дјевојчица у тим годинама, има исте хормоне, емоције које се у том тренутку дешавају, тако да у том смису није било тешко да се вратим пар година уназад. Што се тиче самог бомбардовања, знала сам само неке ствари из историје и од породице, и мислим да ме овај филм приближио томе, али да доживим и разумијем ту врсту страха мислим да никад нећу моћи.
И друга глумица Тамара Гајевић сагласна је са својом филмском сестром да је било врло изазовно и необично радити овај филм
-Мислим да сам тај осјећај бомбародовања можемо да осјетимо да смо се родиле у том времену, али смо се највише преко филма упознале са тим периодом, можда боље него што бисмо из историје или из прича људи око нас, тако да је било једно прелијепо и презанимљиво искуство.
Прес конференцији присуствовали су и редитељка филма „Храна за голубове“ Милица Спасојевић, Ана Грујић дизајн и микс звука филма „Странац“, и Леа Тошић редитељка и глумица Божана Кукило из филма „Занзибар 4К колоризовано“, из такмичарске селекције студенстског филма.
