„Трг од ћирилице“ – луча која освјетљава просторе нaше историје и идентитета

На препуној Канли кули синоћ су свечано отворени 11. „Трг од ћирилице“, културно-духовна манифестација која ће и ове године бити у знаку значајних јубилеја, и „Ђедов сабор – од Дунава до мора Сињега“ посвећен светосавском лучоноши праве вјере Христове, Преподобном оцу Јустину Ћелијском.

Честитајући граду славу оснивача – Светог првомученика и архиђакона Стефана, и почетак ове значајне манифестације, митрополит црногорско-приморски Јоаникије је казао да Стефан значи вјенценосац, онај који је овјенчан славом.

-Али, када се ради о светом првомученику, он се овјенчао не трулежним вијенцем пролазне славе, него вијенцем нетрулежним, вијенцем вјечне славе Божије, изатканим од Божије свјетлости и вјечног живота. Према тој небеској слави тежио је не само он него сви хришћани кроз сва покољења, и многи од њих су се удостојили вијенца вјечне славе, прије свега мислим на свете апостоле и на свете мученике чији је корјен Свети архиђакон Стефан. Али, нису мученици само они који су пролили своју крв за Христа, него се могу слободно назвати мученицима сви они који су свој живот принијели Христу Господу на дар, као што је преподобни Ава отац Јустин чији јубилеј славимо – 130 година од рођења, 45 година од блажене његове кончине и 10 година од обретења његових светих моштију.

Отац Јустин је од своје најраније младости ишао путем светих апостола, светих пророка, светих мученика, свједока Христових, и тежећи према вјечној и нетрулежној слави небеској развио је дарове, међу којима су и његова духовна чеда – митрополит Амфилохије и владика Атанасије, истакао је митрополит Јоаникије.

– Његови су премноги дарови заблистали вјечном Бојжјом свјетлошћу, те се јавио као оригинални мислилац, дубоки теолог, велики пастир, пјесник, стваралац, писац и, што је посебно важно нагласити, духовни отац. Свети апостол Павле када се обраћа вјернима које јер он привео цркви, и укључио их у живот цркве, сјединио их са Христом, говорио је да су они – ти вјерни, његов вијенац и његова вјечна радост. Отац Јустин Поповић није се само овјенчао славом као велики теолог и велики стваралац, него се овјенчао славом својих духовних синова и кћери. Прије свега мислим на двије генерације епископа Српске православне цркве који су били његова духовна чеда; једна генерација која је изашла на сцену одмах послије Другог свјетског рата, и друга генерација која је преузела бреме цркве послије Јустиновог упокојења.

 

Ми смо овдје имали тај изузетан благослов да двојица од његових истакнутих ученика буду нама пастири кроз неколико претходних деценија. Оставили су неизбрисив траг у животу цркве и српског народа и цијелог православља и наставили дјело оца Јустина, и они су се јавили као велики теолози, као велики пастири, као пророци овог времена. Они пророци који разобличавају зло и лажи у времену у коме живе, али и у времену које долази послије њих. То су наши духовни родитељи митрополит Амфилохије и владика Атанасије. Они су заиста, међу осталим ученицима оца Јустина, најљепши вијенац његовога дјела. Заједно са свим оним што је отац Јустин урадио и оставио српском  роду, ипак је најдрагоцјеније што је оставио послије себе и своје ученике, и ученике својих ученика, и што можемо слободно рећи да је духовна обнова послије комунистичког времена била понајвише везана за личности Светог владике Николаја, кога је отац Јустин толико волио и поштовао, али и за његове ученике, поручио је владика Јоаникије.

Отварајући „Трг од ћирилице“, предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић је истакао да су трајање и истрајавање ове манифестације потврда да смо на правом путу; путу поштовања, очувања вјере и народних обичаја као нашег највећег културног добра.

– У такво културно добро које представља идентитет нашег народа, спада и очување ћириличног писма. Зато већ 11 година у Херцег Новом трају изузетно квалитетни програми уоквирени под називом Трг од ћирилице. И тада, када је основана, и данас дуже од деценију касније, ова светковина је луча да се опоменемо, да не заборавимо, да освјетлимо просторе сопствене историје и идентитета који су исписани ћириличним писмом.

Очувањем ћирилице, чувамо постојање нашег народа. Херцег Нови је од оснивања, прије скоро шест и по вијекова, предодређен да чува улаз у Боку, мири превирања истока и запада, да брани своје, а поштује туђе. Показао је то небројено пута до сада – слогом и заједништвом у смутним временима када се бранила слобода и вјера, пријатељством – када је требало пружити дом и уточиште прогнанима, толеранцијом и међусобним разумијевањем – сваког дана градећи бољу заједницу, једну породицу народа у којој  ће сви бити једнаки и поштовани, поручио је Катић.

Проф. др Богољуб Шијаковић је бесједио о нормама као претпоставкама сваке заједнице, и завјету као добровољно и разборито прихваћеној обавезу, чије се важење јемчи заклетвом, истакавши да се заклињемо у оно што је најцјењеније, најдостојније и најстарије.

-Заклетва је завјет само ако је заклетно обећање упућено Богу коме се јемчи вјерност што нас обавезује на испуњење обећања. Сасвим нови завјет установљује Христос успостављајући евхаристију у чији темељ полаже себе као једину чисту жртву искупљења, спасења, као заступничку и замјенску жртву. Жртву која нас освећује једном и заувијек и укида потребу даљег жртвовања; довољно је евхаристијско причешћивање његовом жрвтом које је причешћивање спомен Христа. Овај Нови завјет као обећање искупљења и спасења осигуран је и зајемчен такође заклетвом у посланици Јеврејима. Зато и Бог, желећи да наследницима обећања што поузданије покаже неизмјењивост своје одлуке и воље, послужи се заклетвом, да бисмо у двјема непоколобељивим стварима у којима је немогуће да Бог превари имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама, њу имамо као котву душе чврсту и поуздану.

Дакле, на Христовој жртви успостављени искупитељски и спасењски завјет, као заклетвом зајемчено обећање, односи се не само на прошлост која се у евхаристији понавља као спомен, и садашњост у којој вјерност завјетној нормативности има аспект вјечности, него и на будућност остварења наде, а то је заправо остварење завјета, поручио је проф. др Шијаковић.

У програму отварања учествовали су: Музички ансамбл „Фенечки бисери“ из Београда, Ансамбл народних игара и пјесама „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, драмски умјетници Горан Славић и Ивана Жигон, народни гуслар Жељко Вукчевић, Српско православно пјевачко друштво „Свети Сава“ из Херцег Новог, а промовисана је и пјесма „Божији слуга“ у извођењу солисткиње Теодоре Бајић.

Друго вече 11. „Трга од ћирилице“ биће у знаку 800 година манастира Врањина на Скадарском језеру.

Програм насловљен „Свјетилник православља на дједовини Светог Саве – Манастир Врањина сред свете горе зетске“ почиње у 21.00 сат на Тргу херцега Стјепана, код храма Светог Архангела Михаила у старом граду. Говориће игуман манастира Врањина јеромонах Јоаким, протојереј Слободан Лукић из Будве и др Ђорђе Бубало из Београда.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here