Процес периодичног прегледа националног одговора на КОВИД-19 у Црној Гори иницирало је Министарство здравља, уз експертску подршку СЗО у партнерству са “Роберт Кох” Институтом из Берлина.
Како је саопштено из овог Владиног ресора, процес се реализује захваљујући финансијској подршци ЕУ, у оквиру регионалног пројекта за јачање капацитете здравствене сигурности земаља западног Балкана.
Отварајући скуп, министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић истакла је да развој и јачање националних капацитета за превенцију, припремљеност, одговор и опоравак од кризних ситуација нису само ствар одговорног односа према обавезама које произилазе из ратификованог међународног споразума – Међународног здравственог правилника СЗО, већ је то за Владу Црне Горе национални стратешки приоритет који нема алтернативу.
Улагање у здравствену сигурност, како је казала, је улагање у здравље, у одрживи развој и инклузивно друштво.
– Ово је прилика да направимо пресјек стања, идентификујемо изазове, научимо из наших лекција, али и сагледамо компаративна искуства да би били бољи и снажнији систем – наводи Боровинић Бојовић.
Шефица СЗО у Црној Гори др Мина Брајовић навела је да пандемија готово у потпуности конзумира простор за стратешко сагледавање ситуације, планирање и дјеловање.
– То је разлог више зашто СЗО посебно поздравља напоре напоре и одлуку Министарства здравља Црне Горе под лидерством министарке Боровинић Бојовић да затишје и епидемиолошку бонацу мудро искористи: за колективно континуирано учење и унапређивање система и стратешког, свеобухватног приступа управљања ризиком од ЦОВИД-19, који обухвата мјере на плану припремљености, превенције, митигације, одговора и опоравка – истакла је она.
Према њеним ријечима, само систем који је спреман да континуирано сагледава, евалуира и адаптира приступ кризној ситуацији може бити бољи, отпоран и у стању да и у кризи испуњава своју мисију: да чува здравље, спасава животе.
У борби против КОВИД 19, поручила је Брајовић, нема мјеста монолитном приступу у одговору на пандемију.
Управо Периодични преглед одговора на пандемију нуди оквир, да се у околностима континуираног генерисања нових знања и доказа и врло динамичне епидемиолошке ситуације, сагледају мјере и активности на плану припремљености и одговора, ради идентификовања онога што је добра пракса, недостаци и научене лекције. Једнако је важно да се кроз консензус, предложе корективне мјере у циљу оснаживања континуираног одговора на КОВИД-19
Процес започиње приоритетним сагледавањем компоненте клиничког менаџмента и превенције и контроле инфекције, а одвијаће се у једном продуженом трајању и током сваке нове посјете кроз консензус ће бити дефинисан приоритетна компонента као предмет анализе, додала је Брајовић.
Овај преглед обезбиједиће инпуте за Национални план јачања здравствене сигурности у Црној Гори, чије усвајање је планирано за посљедњи квартал текуће године.
– За СЗО , Црна Гора и друге земље западног Балкана су приоритет и у фокусу наше пажње и нашег дјеловања како би се допринијело смањивању неједнакости у здрављу, обезбиједило веће улагање у здравље и за здравље и направио искорак ка здравијем, зеленијем, правичном и дигиталном друштву, у духу СЗО Програма рада за Европу и Мапе пута за западни Балкан. Ово посебно истичем, јер као што нема Европе без западног Балкана, тако нема ни здравствене сигурности у региону Европе без здравствене сигурности у Црној Гори и земљама западног Балкана. И сваки корак Црне Горе на правцу јачања капацитета за припремљеност и одговор на пандемију је допринос рјешењу глобалног проблема – закључила је Брајовић.
Поздрављајући учеснике скупа шефица ЕУ Делегације у Црној Гори Кристина Оана Попа, изразила је задовољство што ЕУ, министарство здравља, Свјетска здравствена организација, Њемачка и Румунија сарађују у циљу унапређења ефикасности и одрживости здравственог система Црне Горе. Солидарност нам је помогла у превазилажењу најтежих тренутака пандемије, помоћи ће и да се порази вирус, закључила је Попа.
