Поводом 79 година од 9. маја 1945. године Дана побједе над фашизмом херцегновска Организација бораца народноослободилачког рата и представници локалне самоуправе положили су вијенце на споменик Безметковић на Савини.
Полагању вијенаца присуствовали су чланови херцегновског ОБНОР-а 1941-1945 Слободан Новаковић и Ђорђије Злоковић, у име Општине Херцег Нови Душан Вукић, кратак час историје одржала је професорица Лидија Штањо, а стихове су рецитовали ученици основних школа и СМШ Иван Горан Ковачић.
Наш народ зна да цијени слободарску идеју, чак и више него неки други народи, можда је то зато што смо на мјесту гдје се сусрећу исток и запад, на територији за коју су се увијек отимали различити освајачи без обзира која је епоха, истакао је у име Општине Душан Вукић, и додао да ни у једном од тих времена идеал слободе није имао цијену.
-Мали али дични град Херцег Нови памти и своје првоборце, народне хероје, борце и у Првој Бокешкој бригади и у Орјенском батаљону, али и у свим другим четама, бригадама, батаљонима који су не шетедећи свој живот бранили свој град, државу и народ. Не заборављамо ни заточенике, стријаљане и убијене, не заборављамо Спасића и Машеру, пет младих дјевојака – пет Даница, све оне храбре којима је била част погинути за слободу. Њихова имена носе новски тргови, улице, степеништа, шеталиште, образовне и друге установе, спортски клубови, истакао је Вукић и додао да помињући их, сјећамо се њихове жртве, али и учимо да никада не погнемо главе него се боримо за истину, правду и слободу.
Церемонији је присуствовао и син аутора споменика Безметковић, познатог црногорског вајара Луке Томановића, архитекта Бранко Томановић који је подсјетио на велику жртву палих бораца.
-На овом светом мјесту наших страдалих суграђана са сузама у очима славимо њихову и нашу побједу. Поносми смо, јер се захваљујући вама сврставамо у слободарске народе којима се диви цијели свијет. Југословенски народи су за слободу дали око милион осамсто хиљада жртава, од којих 300 хиљада погинулих у борбама. Данас, нажалост, постоји релативизација доприноса у тој борби за слободу, а паралелено са тим и прекрајање историје, па се жртве претварају у злочице, а злочинце у жртве. Томе се морамо супроставити тако што ћемо славити наше јунаке, истакао је Томановић.
Други свјетски рат као велика људска катастрофа је сплет најразноврснијих интереса који живе и данас и извор предрасуда које се недају лако искорјенити, казала је професорица историје у ОШ „Дашо Павичић“ Лидија Штањо.
-Фашизам у Европи је дехуманизовао рат захваљујући нацистичко-фашистичком систему. Европљани су упознали индустрију смрти у виду логора какви су Дахау, Бухенвалд, Матхаузен, Аушвиц… Колективне одмазде, систем талаца и сличне репресије су нацистичке методе које се косе са цивилизацијским тековинама и нормама људског и друштвеног развоја, казала је Штањо.
Говорећи о антифашистичкој борби на тлу некадашње Југославије, Штањо је истакла да су име Даша Павичића, и још 300 родољуба уклесана су у вјечност уз грандиозни споменик Безметковић.
-На тлу Југославије, под вођством КПЈ од јула 1941. године почиње антифашистички рат. Истицањем да је борба опште југословенска и анфифашистичка, ова борба прераста у народноослободилачки рат за ослобођење од фашистичких окупатора и њихових домаћих сарадника. Постајући дио свјетског антифашистичког рата, борећи се за идеале слободе, једнакости и правде, своје животе дали су многи, а међу њима и Дашо Павичић, заједно са Николом Ђурковићем, Савом Илићем и Стијепом Шаренцем, као члановима Орјенског партизанског батаљона, казала је Штањо.
Члан ОБНОР-а Херцег Нови Слободан Новаковић се осврнуо на посљератни период када је живот био достојан човјека, до пада источног блока.
-Падом источног блока, западни свијет показује своје право лице, преко НАТО пакта, од Корејског, па најкравијег Вијетнамског, до Афганистанског рата, казао је Новаковић.
Празник је у име предсједништва и Управног одбора ОБНОР-а окупљенима честитао Ђорђије Злоковић, захваливши што су се окупили у толиком броју, посебно ученицима и наставницима херцегновских школа, који су припремили умјетнички програм и на тај начин поезијом и прозом подсјетили на тековине НОР-а.
