Поетско – музички матине „Једна љубавна прича: Милица и Иво“, одржан је у Дворани Парк поводом Дана жена. Глумци Лидија Петроне и Дејан Ђоновић, уз ноте професорице хармонике Босиљке Кулишић и гитаристе Николаса Морете изазвали су снажну емоцију код публике, која их је наградила великим аплаузом.
Прича је посвећена љубави Милице Бабић и Ива Андрића, њиховим најсрећнијим годинама које су проживјели баш у Херцег Новом, а заснована је на Андрићевим дјелима „Јелена жена које нема“, „Знакови поред пута“, на записима о Херцег Новом и писмима која је слао Милици, жени коју је чекао скоро тридесет година.
Љубавна прича Милице Бабић и Ива Андрића је једна од оних која би се данас ријетко десила на такав начин, па је и сама та чињеница била инспиративна за ову причу, казала је ауторка текста Витка Вујновић.
-Исто тако је било инспиративно то што су они говорили да су заиста најсрећније године живота провели у Херцег Новом. То је похвала и Херцег Новом и њиховој љубави која је била необична, снажна, за цијели живот. Чињеница је да се Иво Андрић послије њене смрти није никада више вратио у Херцег Нови, а они који су га сретали кажу да је често помињао те херцегновске године, казала је Вујновић.
Сам град Херцег Нови који доноси љубав био је инспирација за настанак ове романтичне приче.
-Херцег Нови доживљавам као град у коме се љубав дешава и лијепо успјева. Прошле године смо ми започели те неке мале форме којима бисмо обиљежили дан жена. Прошле године је програм носио наслов „Живот жене је љубав“ и опет долазимо до љубави. Бирана је наша поезија и поезија свјетских пјесника, имали смо оперске арије и евергрин мелодије. Ове године смо одабрали Ива и Милицу, а имамо план и за следећу годину, јер, љубави је у Херцег Новом било много, развијала се и живјела и прије и ето, има повода да се прича о њој, посебно када обиљежавамо Дан жена, казала је Вујновић.
„Једна љубавна прича о Милици и Иву“ пропраћена је музичким наступом професора гитаре Николаса Морете и професорке хармонике Босиљке Кулишић.
-Ја сам једва задржала сузе да не заплачем пар пута у току представе, јер глумци Херцегновског позоришта толико добро глуме, толико су предани, Витка је написала предиван текст и ми смо се потрудили да то музички упакујемо на најбољи могући начин. Да ми је неко некада, као малој дјевојчици из Босне причао да ћу једнога дана свирати моју композицију у представи посвећеној Иву Андрићу, ја му не бих вјеровала, али ето, остварило се, казала је Кулишић.
Ива Андрића у „Једној љубавној причи“ играо је глумац Херцегновског позоришта, Дејан Ђоновић.
-Увијек је задовољство, или би тако требало да буде нама мушкарцима да радимо нешто лијепо, паметно и пригодно за 8. март. Чини ми се да смо успјели да кроз носталгију и осјећање те неке старе љубави какве су некада биле са пуно тих романтичних осјећања успјели да дођемо до публике данас и подсјетимо како је то некада било. Како су се осјећања некада исказивала писмима, данас то много брже иде и краће, али све у своје вријеме. Мој осјећај је да је публика топло и лијепо примила и прихватила овај програм и да смо лијепо обиљежили овај дан у Општини Херцег Нови, казао је Ђоновић.
Милицу Бабић, вјечну љубав Ива Андрића тумачила је глумица Херцегновског позоришта Лидија Петроне.
-Дивна прича која је мени лично донијела мало страха јер када улазите у лик једне тако поштоване жене као што је била Милица Бабић Андрић, увијек имате неки страх да ли ћете моћи да дочарате оно што је она била. Имате велику одговорност, али брзо сам се осјетила комфорно у тој улози. Витка је то дивно написала, а Дејан ми је помогао, знамо се 40 година и мислим да смо данас приказали једну лијепу, емотивну љубавну причу, казала је Петроне.
Поетско – музички матине поклон је града Херцег Новог поводом 8. марта, Дана жена. Реализован је у организацији ЈУК Херцег фест уз подршку Општине Херцег Нови.
