О наградама у главној такмичарској селекцији 34. Херцегновског филмског фестивала одлучиваће петочлани жири којег чине прослављени глумци Тања Бошковић као предсједница и Петар Божовић, затим филмски редитељ Новљанин Иван Салатић, професор режије и редитељ Сали Салији – Салини и филмски сценариста Андамион Муратај.
Првобитно најављен у жирију, филмски критичар Златко Видачковић због здравствених проблема морао је да одустане, а умјесто њега ту улогу преузео је Петар Божовић, чуло се на конференцији за новинаре, коју је водио Вук Перовић.
Предсједница жирија Тања Бошковић, почасна грађанка Херцег Новог честитала је Новљанима и свима који су укључени у организацију, што је Филмски фестивал успио да преживи прошлу годину.
– Знам да је то урађено уз надчовјечанске напоре људи који су одавдје. Не смијемо да заборавимо ни оне који су нас напустили. Зоран Живковић је овдје оставио своју душу и јако ми недостаје. Тешко подносим што Херцег Нови више није тако плав и узвишен, насмејан и предусретљивм какав је био док је Зоран био ту – казала је она.
Бошковић сматра да ће млади, који долазе, достојно замијенити оне који су нас напустили, али да никад не забораве сву племенитост која је уграђена у Херцегновски филмски фестивал.
– Овај град има потенцијал да васпитава те младе на умјетности. То нам је посљедње прибјежиште доброте које је остало, иначе све оно што нас бомбардује са свих страна може да оштети наше и душе наше дјеце – сматра легендарна глумица.
Она је позвала жири да младим филмским ствараоцима пружи прилику да буду своји и различити, али да његују доброту, племенитост и узвишеност.
Глумац Петар Божовић је казао да је посјета Херцег Новом за њега као сусрет са драгом особом. Истиче да никада није био у филмском жирију.
– То је нешто сасвим ново за мене. Могу да гледам представе и да критикујем добре или лоше стране, али овако када треба да одлучујем, видим колико је заправо тешко владати. Херцег Нови има женску љепоту и увијек ми је тај поновни сусрет као са драгом особом, кад је сретнем и даље је волим. То осјећање имају ријетке жене у мом животу, као и ријетки градови. Херцег Нови је сигурно један од њих и то међу првима – наводи легенда југословенског позоришта.
Професор режије Сали Салини, послије првог фестивалског дана, истиче да је било јако пријатно након дуже времена поново гледати филм са непознатим људима, што је, како је казао, суштина биоскопа.
– Због тога филмски фестивал не смије бити он лајн. Јако је велик допринос овог фестивала, што се ове године, поред пандемије, одржава у физичком смислу. Против сам тих он лајн фестивала. За мене је то чак и бесмислено. На моменат сам само погледао синоћ у небо док сам гледао филм и јако ми је било пријатно, јер магија филма за гледалиште је што су ту људи који не познају једни друге – сматра Салини.
Албански редитељ Андамион Муратај први пут је у Херцег Новом, а како је казао, цијела атмосфера подсјетила га је на Кан.
Према његовим ријечлима, Херцег Нови има потенцијал да постане центар, не само црногорске, већ и блаканске кинематографије. И раније је чуо за град у којем су живјели Андрић и многобројни умјетници. Филмски фестивал је примјер како треба да изгледа ера фестивала у постковид времену, на шта треба указати и публици и Влади, односно политичарима који одлучују и финансирају овакве догађаје.
У СТУДЕНТСКОЈ СЕЛЕКЦИЈИ 33 ОСТВАРЕЊА
Када је ријеч о наградама у селекцији студентског филма, одлучиваће трочлани жири, односно Марија Никчевић из филмског центра Црне Горе, ликовни умјетник Игор Бошњак и Вук Вуковић професор на Факултету драмских умјетности на Цетињу.
Марија Никчевић је већ била у улози жирија на Херцегновском филмском фестивалу. Истиче да је јако добро што се и филмски и свеопшти живот враћају у нормалан ток, те да ће бити интересантно видјети колико је пандемија утицала на тематику којом се баве студенти.
– Цијела ова ситуација може да се искористи као добар моменат да се креативни потенцијал унаприједи и да се мало боље промисли, усљед више простора и слободног времена, шта би тај студентски и филмски приступ требало да буду и шта би студенти требало да нам кажу након свега овога – сматра Ничевић.
Визуелни умјетник и професор на Академији ликовних умјетности у Требињу, Игор Бошњак има искуства у оцјењивању, али први пут је у жирију једног филмског фестивала.
– У савременој умјетности данас дошло је до тоталног преплитања медија. Када посјетите неки музеј или галерију у иностранству можете да гледате равноправно неке филмове и видео инсталације, чији је језик заправо из филма. Филм и сликарство су једна прича. Мислим да ће бити узбидљиво – наводи он.
Водитељ прес конференција Вук Перовић информисао је да је из техничких разлога отказана пројекција бугарског филма „Жене плачу“, али ће умјесто њега на Канли кули бити уприличен омаж великом југословенском и црногорском редитељу Здравку Велимировићу, чији је филм „Дан четрнаести“ недавно приказан на фестивалу у Кану. У такмичарској селекцији бугарски филм замјениће остварење румунског редитеља Радуа Жудеа „Баксузни крес или луда порнографија“.
У вечерашњкем програму на Канли кули у 21 сат биће приказан филм Игора Дрљаче „Табија“, а у 23 сата „Потенцијални кандидат“ Еркана Кесала.
