Свјетском премијером филма “Пуцњи у Марсеjу” редитеља Гордана Матића отворено је пето вече Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала у селекцији дугометражног играног филма.
Филм прати судски процес терористима који су били саучесници Владе Георгијева Черноземског, главног атентатора на краља Александра од Југославије и министра спољних послова Француске, Луја Бартуа. Кроз реконструкцију и драматизацију процеса, али и кроз оно што је изостављено, испричана је судска драма најближа истини о самом суђењу и епилогу по европски мир.
Прича о атентату, као и о судском процесу до сада није покривена на прави начин, због чега је продукција овог филма била изазов, казао је на конференцији за новинаре редитељ Гордан Матић.
– Довољно је времена прошло да бисмо могли да доносимо закључке данас о томе, како се реплицирало све што се догађало током ток процеса. Не говорим о атентату, већ ономе шта је било и шта није током суђењу. Нема тако великих дешавања у нашој историји која су оставила траг, а нису филмски обрађена – наводи он.
Светозар Цветковић, који тумачи улогу адвоката браниоца, истиче да је цијела идеја била занимљива, јер у историји има довољно сазнања о овом суђењу, али по реакцији публике чини се да је, ипак, мало детаља било познато.
– Захваљујући Гордану који се бавио директно документима са изворишта, успио је да направи нешто што има драмску структуру, у којој има документаристичко-играни принцип у самом филму. За глумца је увијек то провокација да се бави тиме и да се уклопи у нешто што би могло да буде документаристички принцип, а да остане вјеран свом занату.
Изнијети овакву емотивну причу засновану на чињеницама био је изазов и за глумца Владимира Алексића, који глуми адвоката тужиоца.
– Изазовно у цијелом овом филму јесте да такву једну ствар као што је суђење гдје нису убациване фиктивне чињенице да би било узбудљивије, емотивније, сентименталније доведемо до тог нивода да буде узбудљива за гледаоце, а не да буде само изношење истинитих чињеница – казао је он.
Редитељ Гордан Матић истакао је да судница као сцена није захвална за један овакав пројекат, иако дјелује као позорница гдје су адвокати глумци.
– Када радите судску драму, сведени сте на један мали простор. Позориште може више да се базира на дијалогу, а филм би морао драматуршки да се више базира на акцији, односно на радњи. Велики редитељски изазов био је како избалансирати недостатак простора за било какву акцију и радњу – објаснио је Матић.
Филм је урађен у комбинацији колор и црно-бијеле технике. Матић објашњава да је желио, по узору на филм “Нирнбершки процес”, на тај начин да третира протагонисте и раздвоји документарни од акционог дијела филма.
– Што се тиче лажних интервијуа који се налазе у филму, хтјели смо да они буду ванвременски, да могу да сугеришу данашњем гледаоцу како је изгледао тај телевизијски изглед – наводи редитељ и додаје да је ријеч о својеврсном експерименту у којем су комбиноване и технике резолуције 16:9 и 4:3, са корекцијама боје, како би се створила мрачнија атмосфера.
На конференцији за новинаре могло се чути да је снимање трајало свега 6 дана, али да у глумачкој екипи која је радила на филму није било панике, мада је сав притисак око тога на себе преузео редитељ Гордан Матић.
Матић је грађу за филм прикупљао из више извора, а још један од изазова био је и адаптирати у сценарио судски транскрпит од 970 страна и свести га на 200.
Да баш Херцег Нови буде мјесто свјетске премијере овог филмског остварења не постоји конкретан разлог, али куриозитет који на некин начин заоркужује премијеру Матићевог филма у граду под Орјеном је да је краљ Александар за Француску испловио из Зеленике.
