Током 2025. године Синдикат медија Црне Горе регистровао је 33 случаја напада на новинаре у Црној Гори, што је апсолутни рекорд од када се мјери број напада у земљи. Предсједник Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ) Радомир Крачковић овај податак је изнио на форуму “Достојанствени услови за одговорно новинарство” који су у сусрет 23. јануару – Дану новинара Црне Горе организовали СМЦГ и Институт за медије Црне Горе (ИМЦГ).
-Између два Дана новинара Црне Горе безбједност новинара се у земљи значајно погоршала, политички притисци на рад новинара су се наставили, а економски статус се није пуно побољшао. Посебно забрињава што су у 18 случајева напада током ове године на мети напада биле новинарке. Због свега овога не чуди да је Црна Гора трећу годину заредом забиљежила пад у Индексу безбједности новинара Западног Балкана. Синдикат медија је заједно са осталим медијским актерима и надлежним државним органима током цијеле прошле године радио на успостављању Механизма за безбједност новинара као вида институционалне подршке нападнутим новинарима у Црној Гори. Крајем прошле године у Влади је формирана претеча тог механизма – међуресорска радна група за успостављање овог механизма. Вјерујемо да ћемо током ове године заокружити цијели тај процес. Механизам за безбједност новинара осигураће институционалну, правну и психолошку помоћ нападнутим новинарима и вјерујемо да ће временом утицати на то да се број ових напада смањи, казао је Крачковић.
Крачковић је напоменуо да су се и политички притисци на рад новинара наставили и појачали.
-Посебно забрињава што су на мети били не само поједини новинари и новинарке, већ и цијеле редакције, додао је он.
Истакао је да су захваљујући примјени новог Закона о аудиовизуелним медијским услугама знатно повећани буџети локалних јавних емитера.
-Захваљујући томе, током прошле године је измирен највећи дио дуговања запосленима у тим медијима који су годинама били у најтежем положају у медијској професији. У неким од тих медија су и повећане плате, а у Радио телевизији Пљевља је потписан колективни уговор. То је веома велики искорак јер у тим медијима ради око 450 људи. Истовремено, воде се преговори о колективним уговорима у другим медијима. У току су дуги преговори о новом колективном уговору за РТЦГ и надамо се да ће током ове године тај процес бити завршен и да би могло доћи до повећања плата у јавном сервису. Наш задатак на националном нивоу остаје да испреговарамо Грански колективни уговор, те да увјеримо власнике медија да побољшају свеукупни положај новинара и медијских радника у Црној Гори, испричао је предсједник СМЦГ.
Директорица Института за медије Црне Горе, Оливера Николић истакла је да у Црној Гори формално постоје добри закони, али да је у пракси ситуација другачија. Указала је на велике проблеме по питању синдикалног организовања.
-Дешавају се незапамћени притисци на синдикат јавног сервиса РТЦГ. Суочавају се са пријетњама отказима, са премјештањем са позиције на позицију, а да иза тога не постоје нека озбиљна образложења. То није пријатно окружење за рад. Етички кодекс РТЦГ не служи остварењу циљева и мисије јавног сервиса да трага за истином и да буде вишегласје и мјесто за дијалог. Кодекс на један ауторитаран, ригидан начин пријети запосленима у ТВЦГ, ако искажу другачији став. Институт за медије Црне Горе је урадио анализу тог кодекса и ми ћемо ту анализу послати Савјету РТЦГ у нади да ће увидјети колико начин на који је кодекс донесен није примјерен једном саморегулаторном акту и тражићемо да се донесе нови или измјени постојећи, уз најшири могући консензус, саопштила је Николић.
Подсјетила је да су у току промјене Кодекса новинара Црне Горе, те да је те промјене иницирао Савјет Европе заједно са ОЕБС-ом и Друштвом професионалних новинара Црне Горе.
Потпредсједница Синдиката медија Црне Горе Маријана Цамовић Величковић подсјетила је на драстичне нападе на новинаре, али и на антисиндикалну дискриминацију забиљежену током прошле године.
-Прошла година је обиљежена са јаком антисиндикалном дискриминацијом, а она се дешавала у јавним медијима – прије свега у јавном сервису и РТВ Подгорица. Остали смо без око 100 чланова из тих медија. У РТВ Подгорица је отпуштен предсједник синдикалне организације Милан Никчевић, а том отказу је претходила једна фарса од дисциплинског поступка и тај случај је сада пред судом, навела је Цамовић Величковић.
Напоменула је да су на предлог СМЦГ у измјене Кривичног законика уврштена три нова кривична дјела када су у питању запослени у медијима.
-У питању су лака тјелесна повреда, угрожавање сигурности и принуда. Само Министарство правде је предложило увођење дјела Тешки говор мржње што поздрављамо и сматрамо да је добра идеја која ће имати одвраћајући ефекат, додала је Цамовић Величковић.
Између осталих, на форуму су говорили и фоторепортери Стево Васиљевић и Борис Пејовић који су били жртве напада приликом извјештавања о уклањању споменика Павлу Ђуришићу у Горњем Заостру крај Берана.
-У том случају је направљен напредак. Надам се да ће у будућим случајевима напада сви бити процесуирани. Полиција и држава су дужне да направе превентиве да будемо безбједни на сваком догађају. Проблем је што већ шест мјесеци ја идем за Беране по два или три пута мјесечно, што је оптерећујуће. Имам срећу да ми је редакција дала финансијску подршку за та путовања и дане које проводим на суђењу, али у многим редакцијама то се не добија. Мислим да су све то моменти који оптерећују нас и демотивишу нас да пријавимо нападе, истакао је Пејовић.
ИЗВОР: МЕДИАБИРО
