Меморијално окупљање у знак обиљежавања годишњице ратног злочина Депортације босанско-херцеговачких избјеглица из Црне Горе 1992. године, које организују невладине организације Акција за људска права (ХРА), Центар за грађанско образовање (ЦГО) и АНИМА – Центар за женско и мировно образовање, биће уприличено сутра (понедељак, 25. мај) у подне, испред Одјељења безбједности Херцег Нови.
Како су поручили, окупљање организују као израз савјести црногорског друштва, у знак сјећања на жртве злочина и у циљу подршке њиховим породицама. Годинама се залажу за кажњавање одговорних за овај злочин, као и за то да се жртвама подигне споменик и да држава успостави 25. мај као Дан сјећања на жртве злочина Депортације.
-Ово је 22. година како грађанско друштво организује меморијално окупљање, а 17. испред зграде Управе полиције у Херцег Новом, одакле је већина избјеглица принудно одведена и изручена Војсци Српске Републике у Босни и Херцеговини.
Према доступним званичним документима како кажу, црногорска полиција је у мају и јуну 1992. године, незаконито ухапсила најмање 66 Муслимана-Бошњака из Босне и Херцеговине (односно особа претпостављене муслиманске националности), који су у Црну Гору избјегли од рата у БиХ, а затим их испоручила војсци Српске Републике у БиХ. Само дванаесторо је преживјело изручење у концентрационе логоре. Из Херцег Новог је депортовано и 33 Срба и троје Хрвата, али није познато да је неко од њих страдао од посљедица депортације. Хрвати су ослобођени одмах, као и знатан број Срба, који нису мобилисани.
У 2025. години жртвама Депортације је признат статус цивилних жртава рата кроз измјене Закона о борачкој и инвалидској заштити. Влада Црне Горе је донијела и одлуку о исплати једнократне накнаде од 100.000 еура породици страдалог у овом злочину, Осма Бајровића, чији су супруга и дјеца црногорски држављани. Овај чин представља важан корак ка признавању одговорности и исправљању дугогодишње неправде, поручили су организатори.
Како подсјећају, ХРА, ЦГО, АНИМА и тада члан Савјета за грађанску контролу рада полиције, Александар Саша Зековић, прије четрнаест година, 2011. године, упутили су три иницијативе: да се прогласи Дан сјећања на жртве злочина депортације избјеглица 1992. године, да се подигне спомен обиљежје жртвама депортације избјеглица 1992. године испред објекта Управе полиције у Херцег Новом, и тако подржи жеља породица страдалих жртава, да црногорска полиција упути извињење због незаконитог хапшења и изручивања избјеглица њима непријатељској војсци Српске Републике БиХ.
Прошле године, поводом обиљежавања 33 године од Депортације, први пут је одржан састанак са предсједником Општине Херцег Нови Стеваном Катићем и предсједником Скупштине општине Милошем Коњевићем, којем су присуствовале породице жртава, као и представница ХРА, ЦГО и АНИМЕ. Том приликом, представници Општине Херцег Нови су изразили спремност да подрже иницијативу о подизању спомен – обиљежја жртвама депортације избјеглица. Како кажу, прије мјесец је организован и састанак са одборницима и одборницама Скупштине општине Херцег Нови, из Демократске Црне Горе, Новске листе, Демократске партије социјалиста, Европског савеза, Грађанског покрета за Херцег Нови „Идемооо“ и Грађанског покрета УРА, као и министарком културе и медија Тамаром Вујовић.
Истакнута је спремност да предсједници клубова одборника подрже иницијативу и упуте је Скупштини општине Херцег Нови, да би се трајно и институционално обиљежило сјећање на жртве и исказао пијетет према страдалима. Предложено је и формирање Радне групе на нивоу колегијума предсједника Скупштине општине, која би усагласила текст будућег спомен-обиљежја, саопштили су организатори.
